Непосредно по одржаном 18. „Старчевачком поселу“, манифестацији која трaдициoнaлнoм игрoм и пeсмoм oкупља брojнa културнo-умeтничкa друштва, срели смо се и упознали са Тањом Бошковић, вредном и амбициозном женом из Старчева која је овом приликом вишеструко ангажована: у организацији, као представница Удружење жена „Старчевљанке“ и вокални сoлиста у програму. Дугогодишњи чувар традиције родом из села које спаја Стиг са Хомољем своју љубав ка животу предака и жељу да све што је вредно потекло из народа пренесе будућим генерацијама појашњава овако:
-У време мог одрастања није било мобилних телефона нити рачунара а ми деца, далеко више смо се виђали и дружили уз игру која је по старчевачким сокацима и воћњацима знала да траје и по читав дан. Наравно, уз игру са вршњацима доста смо помагале старијима у пољоривредним пословима домаћинства. Чињеница да су у одсуству родитеља о сестри и мени бринули дека и баке пробудиле су у ми неки природни таленат за ручне радове али и даривали сазнања о прецима, обичајима, начину живота у време њиховог одрастања. Са друге стране, да то нисам волела мој живот би ишао у другом правцу и највероватније да се не бих у овој мери посветила очувању и неговању традиције, говори Тања и додаје да је први самостални рад била плетена корпица.
-Како је то био рад поводом Дана жена а мајка је била далеко у иностранству, корпицу сам даривала нана Зорки. Иако мала, осетила сам неку горчину а временом се обавезала да своју децу нећу никада остављати а веза са прецима и значај очувања породице постајао је све јачи.
Наша саговорница је прва четири разреда основне школе завршила у Старчеву и три учитеља: Душана, Јованку и Бранка. Потом свакодневно путује у Рашанац у матичну школу „Брана Пауновић“ где почиње да се бави фолклором и певањем.
-Када је о музици реч, у фамилији сам имала једног деду који је самоук свирао виолину, али мислим да је мени тај таленат дариван од Бога. Љубав ка песми почела сам да развијам певајући у школским хоровима на припредбама а убрзо и као солиста на манифестацијама широм нашег краја, сећа се наша саговорница која истиче да је ово заправио био један мост ка традиционалним вредностима и прохујалим временима који је тада почела да гради.
Уместо игре сећања на традицију Влаха
Тања је рођена у Петровцу на Млави у породици оца Петрике и мајке Славице Зарић из оближњег Старчева. Детињство је проводила уз сестру Јулијану.
-На жалост, Јулијана данас више није међу нама и много ми недостаје јер смо биле нераздвојне. Тако блиском односу допринела је чињеница да су тата и мама отишли на привремени рад у иностранство. Наравно, нас две ни у ком случају нисмо биле запостављене јер су о нама бринуле нана Зорка, прадеда Милан и баке Стевана и Миља – сви Миљковићи, односно са мамине стране. Када данас све то сагледам, јасно је да су нам управо они, као старији људи, уместо игре подарили много својих сећања која су се заснивала на традицији Влаха, обичаја, навика, вели Тања.
ДЕЦЕНИЈУ ВОДИЛА СТАРЧЕВАЧКЕ ФОЛКЛОРЦЕ
Највећи део слободних активности Тања у то време посвећује ангажовању у фолклору не запостављајући да и сама неретко кува традиционална јела или се посвети ручним радовима. Водећи читаву деценију фолклор првим корацима научила је бројне генерације, док је данас на њеном месту Ивана Димитријевић. Удајом за Горана Бошковића и формирањем сопствене породице поменуте активности су мало утихниле да би се распламсале када су синови Зоран и Иван и сами стасали за фолклор.
-Њихови почеци за мене су били наставак музичких активности чему је допринео наш виолиниста Новица Стојмировић који је знао за мој вокални таленат који се истицао како у влашкој тако и у српској интерпретацији. У оквиру Културнo умeтничкoг друштвa „Брaћa Tрajић” Старчево уз наступе ветерана најпре сам певала на Такмичењу села а потом се прикључила Стојмировићевом Народном оркестру „Сербиа“. Била је то прилика да употпуним репертоар и уједно осетим како ми више лежи влашка музика, јер сам и сама Влајна и тај ритам носим у себи, говори Тања Бошковић.
У договору са мештанкама Старчева и председником КУД-а „Брaћa Tрajић” Војислава Михајловића, Тања је иницирала идеју и учествовала у реализацији формирања Удружења жена „Старчевљанке“.
-Како је већ велики број села имао слична удружења, решиле смо да се организујемо, окупимо што више жена из Старчева и дружимо се уз очување традиције од заборава и то пренесемо потомцима. Тако смо 30.марта 2014. године основале Удружење жена „Старчевљанке“ и кроз песму, игру, народну ношњу, ручне радове, припрему хране по рецептима наших бака почеле да се дружимо и наступамо на манифестацијама широм браничевског округа, прича Тања која је првих десет година била председница Удружења, а на овој фунцији ју је заменила Биса Илић.
Награђене Plaṣ̌inte по бакином рецепту
Уз учешће на небројено манифестација и такмичења која негују традиционалну музику, Тања Бошковић са поносом истиче надметање у емисији „Никад није касно“ где је оставила сјајан утисак интерпретацијом старе влашке песме „Nadojna“, али не запоставља ни наступе у „Шареници“ серијалу „Прело у нашем сокаку“ и репортажама локалних телевизија. Наравно, посебно драги су јој наступи са Удружeњем о коме истиче:
– „Старчевљанке“ су уз излагачке и промотивне активности широм земље ангажоване и у бројним надметањима попут популарног у спремању ајвара „Изађи ми на теглу“, док су за свој рад награђене високим признањем „Капетан Миша Анастасијевић“. Ми смо осмислиле „Тортијаду“, манифестацију на којој се сваког октобра бирају најукуснија и визуелно најлепша торта а редовне смо на „Жумаријади“ у Кладурову и „Дани воденичара и помељара“ у Бистрици, каже Тања сећајући се старог јела плашинте (Plaṣ̌inte) од киселог теста, јаја и сира које је по рецепту своје баке које је својевремено направила и за њега награђена у оквиру Удружења.
ЕТНО ПОСТАВКА ВЕЗА СА ПРОХУЈАЛИМ ВРЕМЕНИМА
Удружење је смештено у просторијама Месне заједнице Старчево и добијено је уз подршку петровачке општине док је уз помоћ Народног музеја Петровац на Млави урађена стална изложбена етно поставка којом доминирају делови старог намештаја, ношње, ручни радови, посуђе некада коришћено у домаћинствима, разбој за ткање…
-Посебно ми је драго што гости села као и деца из школе долазе овде да разгледају али и нешто науче од нас. Наиме, ми неколико пута годишње приређујемо различите радионице у самој школи на којима ђаци могу да виде процес плетења, веза, израду старих и донекле заборављених јела и чују звуке песама које су вековима уназад одјекивале Хомољем. Колико је значајан рад са њима говори да су многи од њих, заитересовани за оно што им показујемо, и сами почели да се баве појединим сегментима. У зависности од узраста, укључују се у наше активности и редовни су и равноправни учесници манифестација и бројних телевизијских емисија у којима гостује Удружење жена „Старчевљанке“ представљајући традиционалне вредности, говори нам Тања Бошковић наглашавајући подршку општине Петровац на Млави и сарадњу са сличним удружењима из земље и иностранства.
Немерљиву подршку у ангажовању и музичком стваралаштву и потрази за традиционалним вредностима Тањи пружају супруг Горан, стaриjи син Зoрaн и снaхa Aлeксaндрa унуци Вaсилиje и Jeлисaвeтa као и млaђи син Ивaн са животном сапутницом Jeлицом Пoпoвић.
-Како сам уз неколицину снимила и влашку песму Витомира Станојевића која описује наше обичаје, живот и специфичности, идеја ми је да свај рад крунишем књигом у којој бих објединила све оно што сам прошла у неговању и очувању традиције. Но, време ће рећи када је погодан тренутак јер је ту још много активности које ме очекују, како кроз ангажовање са „Старчевљанкама“ тако и сопственом музичком стваралаштву, каже нам на крају сусрета Тања Бошковић.
Влада Винкић