Музика делује на најдубља људска осећања, тако што суптилним и позитивним вибрацијама успоставља психичку равнотежу и ствара осећање задовољства. Доказано је да музика, осим опуштајућег, има и терапеутско дејство. Ефикасан и најделотворнији начин да се музиком терапеутски делује јесте музицирање уживо пред осетљивим групама деце и одраслих.
Сва ова благотворна дејства препознали су у Удружењу за помоћ особама са Дауновим синдромом „Осми дан“ и формирали музичку радионицу коју води Ивана Нешовић Гојковић. Радионице се одржавају у просторијама Удружења, једном недељно и трају сат времена, четири месеца у години.
Музикотерапија
Моћ музикотерапије све више је активна и присутна у сфери рехабилитацијске медицине. Музикотерапија је терапеутско коришћење музике и њених елемената: звука, ритма, мелодије, хармоније, у сврху постизања физичких, емоционалних, менталних, социјалних и когнитивних потреба сваког појединца.
– Сама идеја рада са особама са инвалидитетом настала је у периоду када је супруг, иначе социјални радник по струци, радио у Великом Поповцу у Установи за одрасле ометене у развоју. Тако да смо размишљали како спојити наше две професије на креативан и користан начин. Сарадњу са Осмим даном започели смо 2018. године, прича Ивана.
МУЗИКА „БРИШЕ“ ВЕРБАЛНЕ ПРОБЛЕМЕ
Језик и музика заједно су повезани и унапређују важне друштвене функције попут комуникације, сарадње и социјалне кохезије. Музика се веже за део људске природе и врло је значајна за језичку еволуцију.
Сам циљ музичких радионица јер развијање и унапређивање, когнитивних, моторичких и социјалних вештина деце.
Стимулативни ефекат
Музичка радионица једна је од најомиљенијих радионица и зато Удружење аплицира за њу већ неколико година уназад уназад кроз пројектне активности.
– Многи сматрају да се до 10. године завршава стимулација, а моје искуство је показало да су стимулација, константни рад и близина коју им пружамо неопходни за напредак, а још више за очување усвојених вештина, говори Невенка.
Кроз музичку радионицу осим говора стимулише се координација, памћење и пре свега социјализација.
– Деца су срећна када се њихов труд материјализује и виде га, воле пажњу и то је разлог визуелног приказивања њиховог рада и труда. Све старосне категорије наших чланова воле музику, па се увек на крају рад и вежба претворе у лепо дружење. Интересантно је да се гласови тешки за изговор лакше отпевају. Лично, запажам побољшање у изговарању речи и реченица, значи да је стимулативни ефекат постигнут.
Као круна вежби дисања, распевавања, изговарања, направљен је снимак радионице, јер је рад интересантан и родитељима. Снимљена је песма посвећена Дану особа са инвалидитетом, 3. децембру.
– Осим користи која је деци значајна ми се опустимо са њима, укључе се и друга деца из породица и свака радионица се претвори у малу прославу.
– Опште је познато да људи који имају вербалних проблема, рецимо муцање, у певању их губе, исто тако се говор и изговор побољшава се кроз певање, што смо итекако за ових пар година приметили код учесника радионице. Такође, кроз ритмичке вежбе и записивање вилинског кључа и нотног записа у нотном сисетму побољшавамо како фине моторичке способности, тако и способност бољег памћења. Оно што је најбитније у радионици и што највише желимо да постигнемо је развијање социјалне вештине кроз дружење и интеракцију у извођењу нумера и ритмичких вежби, каже Ивана.
Што се тиче њиховог индивидуалних талента за музику, неко има више слуха, а неко више осећаја за ритам.
-Јована рецимо, с обзиром да је невербална, своје емоције и осећај за музику показује кроз ритам, док је Вук свакодневним вежбањем је успео да савлада напамет целу песму и да је отпева.
ЗАДОВОЉСТВО И ИЗАЗОВИ
Круна овогодишње радионице је снимање нумере за Дан особа са инвалидитетом и Новогодишње честитке.
Рад са децом која похађају радионицу за Ивану представља велико задовољство, јер су веома мотивисани, посебно воле пажњу и јавно ескпонирање. Ипак, каже, има и изазова.
– Највећи изазов је био вербално их оспособити да би дошли до резултата до којих смо дошли сада. Свакако нису сви у могућности да вербално комуницирају, те у том случају додајемо кореографију нумерама, како би свако могао да учествује. Радили смо и на свирању клавијатура, као развоју најфиније моторике, радом леве и десне руке, што је јако битно за развијање леве и десне хемисфере мозга.
Велики део терета, али и успеха, понели су и родитељи који својом великом посвећеношћу упорно раде са својом децом, као и осталих стручних радника који су укључени у њихов развој. За додатно унапређење рада, значило би им, пре свега, више термина у току године, више учесника на радионици, као и додатни инструменти, како би употпунили њихове вештине и знање о инструментима.
– Свакако, деца су жељна знања и јако упорна, улажу велики труд што је за сваку похвалу. За нас је највеће признање њихово задовољство и срећа у току и након завршене радионице, јер бављење музиком такође лучи више еднорфина. На крају сав рад, труд и сви изазови се тада исплате на обострано задовољство.
Т. Р.