Народна библиотека „Илија М. Петровић“ Пожаревац и Омладински савет Пожаревац, поводом промовисања фантастике, у оквиру програма који подржава Град Пожаревац, позивају на представљање три књиге.
Најпре ће у среду, 1. децембра, бити представљено дело Александра Тешића, у 18 сати, у свечаној сали Библиотеке у Пожаревцу.
У четвртак, 2. децембра, биће одржана промоција остварења Ненада Гајића, у 18 сати, у просторијама Огранка Библиотеке у Костолцу.
Трећег дана децембра биће речи о стваралаштву Милоша Петковића, од 18 сати, у свечаној сали Библиотеке у Пожаревцу.
Модератори вечери биће Рената Минић, дипломирани библиотекар саветник и Невена Вуксановић, дипломирани библиотекар.
О писцима
Александар Тешић рођен је у Чачку 1961. године. Одрастао је и школовао се у иностранству. Студирао је права. Годинама је путовао по Србији и планинарио, несвесно сакупљајући грађу за своје књиге.
Трилогију „Косингас“, коју многи сматрају „каменом темељцем“ српске епске фантастике, чине књиге: „Ред Змаја“ „Бездањ“ и „Смртовање“ По књизи „Косингас“ урађен је стрип. Његова трилогија о Милошу Обилићу дала је нов увид у Бој на Косову и чине је књиге: „Змај и Ждрал“, „Копље светог Георгија“, „Витез заточник“. Затим је објавио књиге: „2084“ „Клетву Каинову“, Косингас – Кроз огањ и воду и Косингас – Онај што научи мрак да сија. У његовим романима преплићу се историја, митологија и фантастика, посебан акценат бацајући на нашу средњовековну историју, на митове и легенде српског народа. Александар Тешић је запослен у РТС-у као преводилац. Издавачка кућа “Страхор” је његова породична фирма која је почела је са радом у априлу 2016. године.
Милош Петковић рођен је у Нишу 1986. године. Један од најчитанијих и најпродктивнијих младих писаца на простору бивше Југославије.
Аутор је три трилогије: „Вукови судбине“, „Перунов хроничар“ и „Седам мачева“. Роман „Вештица из Страшилова” коауторски потписује са руским писцем Антоном Ивановичем Лесковим. Роман „Језомор – Портрет тропрстог сликара” коауторски потписује са писцем Младеном Станисављевићем. Роман „Уснули змајеви”, који објављује „Лагуна“, написао је заједно са познатим музичаром Ацом Селтиком, фронтменом групе Ортодокс Келтс.
Књигу о нашим истакнутим витезовима и хајдуцима „Од мача до кубуре” написао је заједно са писцем Младеном Ђорђевићем. Што се тиче књижевности за децу, Петковић је заступљен у продукцији издавачке куће Пчелица из Чачка, пре свега са тетралогијом „Патуљци и виле” (романи: Пролеће, Лето, Јесен и Зима). Ове књиге уврштене су у изборну лектиру за 2020. годину, преведене су на енглески језик и по њима је урађена позоришна представа у продукцији НКЦ-а. Најновије Петковићево дело је роман за децу и младе „Детективи из Зоо-врта“.
Петковић је са кратким причама заступљен у многим збиркама и часопсима широм Србије. Повремено ради као уредник у Отвореној књизи из Београда, а уређивао је збирке прича о Хомољу и Звижду „Чувари златног руна” на којима је сарађивао са педесетак писаца из региона, међу којима су Љубивоје Ршумовић, Урош Петровић и други… Добитник је награда „Света Петка”, „Светосавски Печат” и награде „Златни Траг”. У више наврата радио је као предавач у школама креативног писања. Најмлађи је члан Удружења књижевника и књижевних преводилаца града Ниша у историји удружења. Један је од оснивача Удружења љубитеља фантастике „Ордо Дракониш” из Ниша и један од утемељивача Фестивала фантастике у Нишу.
Ненад Гајић рођен је у Крагујевцу 1974. године. Аутор је лексикона Словенска митологија (2011), илустроване књиге енциклопедијског типа у издању издавачке куће Лагуна, која прву деценију навршава с дванаест издања ћирилицом и новим издањем латиницом, као и фантазијског серијала Бајка над бајкама, према мотивима народне епике, који је такође објавила Лагуна (Сенка у тами, 2013; Два цара, 2016; Трећа ноћ, 2020; трилогија је обједињена као латинични комплет, и као комплетно ћирилично издање под именом Бајка над бајкама, 2021).
Његове књиге продате су у више десетина хиљада примерака у преко 25 досадашњих издања.
Немирна природа вукла га је да проба много тога: најдуже је био музичар (гитариста, певач и песник бенда с којим је објавио два албума), да би се затим опробао и као банкар, менаџер, приватни предузетник, произвођач рачунарске опреме, награђивани програмер, уредник телевизијске емисије, аутор друштвених игара… У потрази за новим сазнањима, посетио је древни Хиландар, обишао данашњу Европу уз њене несталне границе, и открио многе тајне од Москве до Јерусалима, и шире. Факултет је завршио у Крагујевцу, мастер студије у Београду, докторирао је у Новом Саду. У иностраним часописима објављивао је, између осталог, радове о великим научницима Михајлу Пупину и Милутину Миланковићу (и његовом календару), као и краће чланке о Николи Тесли. Писање сматра својом истинском професијом и животним путем, а науку омиљеним хобијем. Уз кревет још држи спакован кофер, да остане спреман за нове авантуре.