У малом подунавском насељу Брњици, у Општини Голубац одржана је Друга по реду културно – туристичка манифестација „Дани влашке културе“, манифестација има за циљ очување и промоцију влашке традиције.
Организатори су Месна заједница Брњица, Туристичка организација Голубац и Удружење жена Брњица, а под покровитељством Општине Голубац. Иницијатори за одржавање овакве манифестације били су мештани села Брњица, а у циљу очувања влашке културе и обичаја од заборава.
-Захваљујући ентузијазму наших мештана и посвећености очувању идентитета, већ другу годину организујемо ову манифестацију са циљем да се нешто дешава у селу и тако покажемо гостима наше обичаје, али и улогу доброг домаћина. Такмичило се у кувању качамака и печењу проје, а жене из Удружења представиле су своју богату понуду у виду домаће хране, рукотворина и сувенира, каже Иван Владић,председник организационог одбора манифестације.
ТАКМИЧЕЊЕ У КУВАЊУ ВЛАШКОГ КАЧАМАКА
За најбољи качамак такмичиле се екипе из више насеља: Црнајка, румунског места Танду, Раденке, Брњице, Барича, Бикиња и Великог Градишта.
Међу такмичарима била је и многобројна домаћа екипа Срећка Јовановића од које смо сазнали како се кува домаћи специјалитет влашки качамак.
– Користимо свеже млевено кукурузно брашно које се меље на воденичном камену – започиње причу вођа екипе Недељко Марковић.
Према његовим речима, брашно се стави у кључалу воду, дода се со и кува се око 30 минута. У току кувања потребно је повремно и снажно мешати качамак док се не згусне, објашњава Марковић.
Када је реч о идеалној мери за овај качамак, наш саговорник каже да је најбоље ставити једну шољу брашна на две шоље воде. С обзиром на то да је овај крај познат и као влашки, Недељко открива и како гласи влашки назив за ово јело.
– Ми овде кажемо кољеш.
Поразговарали смо и са Катарином Владић, вођом женске екипе из Црнајке која каже да се качамак припрема од белог кукурузног брашна од старог сељачког тврдог кукуруза, млевеног у воденици поточари, које је слађе и укусније од оног које се самеље на млину чекићару.
-Некада се кувало у бакрачу тучаном и од бакра, а може и у дубљој шерпи у коју се сипа два литра воде и пусти да добро проври. Затим се сипа брашно и меша дрвеном варјачом, заправо дрвеном палицом ,,качамилом’’ око 30 минута. Када се качамак добро укува и добије чврстину, остави се на умереној ватри да се сам још мало укрчка,односно како се то каже, да дише. Када се одвоји од шерпе истресе се на дрвени лопар, то је округла даска са дршком направљен од букве, објашњава Катарина.
По оцени стручног жирији прво место у припремању влашког качамака освојила је екипа из Раденке, друго из Брњице и треће из Старчева.
Одржано је и такмичење за најлепшу девојку фестивала, за Мис Влајну, а титулу понела девојка из Трновча, из истог места била је и прва пратиља, док је друга пратиља била учесница из Румуније
На девет уређених штандова са рукотворинама и локалним производима представила су се удружења из свих крајева Србије. Награду за најлепши штанд освојило је удружење из Црнајке.
Љ.Настасијевић