У Галерији савремене уметности током августа посетиоцима ће бити доступна изложба слика Љубише Мотића са симболичним називом „Путовања“. Поставка је отворена 4. августа.
Публици се најпре обратила историчарка уметности, виши кустос Народног музеја, Марина Радосављевић, препознајући Љубишу Мотића као „заљубљеника у уметност, ентузијасту, самоуког сликара који је непрестано трагао за тајнама уметности, усавршавајући се читавог живота онако како је знао, умео и могао, трајно се окренувши једном ликовном свету и језику са особинама реалистичког стилског обрасца.“ Она је још додала да је Љубиша Мотић 70-тих година прошлог века најпре стварао у знаку спонтаног, личног односа према одабраним темама, исказаним брзим намазима јарких боја у коме није било места за споредне детаље. „Бирајући највише мртве природе и пејзаже, у овом периоду Мотић се бавио првенствено сликарском вредношћу слике, стављајући акценат на боју и њене вредности. Мотић се, потом окреће животу који нестаје – стари фиокари, шкриње, изгуљена торба, воће, хлеб, жито, предмети „излизани“ традиционалним начином живљења у српском селу – живот коме Мотић није дао да нестане, већ га је наново рађао и чувао бојама и платном. Мотићев реализам, у тражењу оригиналног стваралачког израза, ослоњен је на најдубље корене бисера академског српског сликарства XIX века, чиме се надовезује на дух једне уметности, спојене уз националну традицију, националне по посебности језика којим се изражава.“
Филип Мотић, описијући свог деду као великодушног, педантног, мирног човека, захваливши се бројним посетиоцима на доласку свечано је отворио изложбу.
Љубиша Мотић је рођен 1945. године у Лазници крај Жагубице. Живећи на селу, са уметошћу тј. сликарством најпре се упознаје преко светих призора и ликова на иконостасу. Под снажним утиском дела уметника XIX века међу којима пре свих дела Уроша Предића, Паје Јовановића Константина Данила, Катарине Ивановић и других, одлучио је да постане сликар. Уписује академију, али не успева да дође до нових спознаја лепог. Др Вера Ристић, позната историчарка уметности, са којом се Мотић упознао 1971. године, утицала је на његову технику откривајући му начине настанка слика старијих мајстора. Мотић је остао стилски у реализму, крећући се у распону од хипер до класичног реализма, а најчешће је сликао уљем на платну. Био је члан УЛИС-а Милена Павловић Барили. Умро је 2021. године.
