„Римско наслеђе Голупца и околине: археолошка истраживања локалитета „Цуппае“ на Дунавском лимесу“, назив је стручног скупа, организованог у Установи културе „Музеј Голубац“. У оквиру овог догађаја приређена је и пратећа изложба „Археолошко наслеђе Дунавског лимеса“.
Скуп је организован одржавајући Археолошки институт и Народном музеју у Пожаревцу. Обухватао је тему Дунавског лимеса и његову номинацију за УНЕСКО лист светске културне баштине.
Према речима в. д. директора голубачког Музеја Марјана Ђокића, римско наслеђе оживело је у Голупцу кроз науку, изложбу и укусе античког доба.
– Музеј кроз изложбе, истраживања и сарадњу са стручним радовима, осветљава и чува богато наслеђе овог краја, од праисторије до данас, рекао је између осталог Ђокић .
Додао је да је ова установа, као млада, у претходном периоду успела да постави темељ систематског прикупљања, заштите и презентације културно – историјског града овог краја.
Ђокић је говорио и о плановима и циљевима за наредну годину, који обухватају наставак археолошких истраживања, проширење музејских збирки и интензивно сарадњу са релевантним институцијама.
– Циљ организовања овог скупа је да се стручној и широј јавности приближи значај Дунавског лимеса, и да се представи резултати досадашњих истраживања на локалитету „Цуппае“, огласио је Ђокић .
ДУНАВСКИ ЛИМЕС
Испред голубачке локалне самоуправе, на скупу се обратио председник Општине др Небојша Мијовић, који је говорио о очувању културно – историјског наслеђа, који се иначе сматра темељним ресурсом краља локалног идентитета у културном развоју.
– Општина Голубац подржава археолошка истраживања и спремна је да и у редовном периоду финансијски помогне овај вид активности, истакао је Мијовић и додао да је један од стратешких циљева општенародног парка, формирано локално“. Време би се, како је рекао, додатно обогатила туристичка понуда Голупца.
О значају римског лимеса говорио је др Немања Мрђић из Археолошког института. Према његовим наводима, реч је о јединственом одбрамбеном систему, који се простирао од Велике Британије до Црног мора, представљајући један од највећих грађевинских подухвата у историји. Мрђић је подвукао значајан сектор Дунавског лимеса, нарочито на потезу од Виминација до Кладова. Акценат је стављен и на локалитет „Цуппае“, као војно утврђење које се временом развило у значајан трговачки и цивилни центар.
– Дунавски лимес, као део некадашње границе Римског царства, представља један од најзначајнијих археолошких и културних система у Европи. Овај сложени одбрамбени појас, који се простирао дуж Дунава, повезивао је војне логике, утврђења, путеве и насеља, сведочећи о снази, организацији и утицају цивилизације. Данас, Дунавски лимес има посебан значај кроз процес номинације за упис на УНЕСКО лист светске културне баштине, што додатно истиче његову универзалну вредност и потребу за очувањем, рекао је Мрџић .
ЗНАЧАЈ ОЧУВАЊА МАТЕРИЈАЛНЕ КУЛТУРНЕ БАШТИНЕ
Стручном скупу присуствовао је и директор Завода за заштиту споменика културе Смедерево Дејан Радовановић , који је поред осталих примера заштићених локалитета у Србији, од античког периода, током савременог века, током савременог века. неопходност систематске и дугорочне заштите.
– Утврђења и други објекти дуж Дунава, који су данас потопљени услед изградње хидроенергетског система ХЕ „Ђердап“, имају значајних ранијих истраживања и документације ових локалитета. Посебно место у оквиру овог система заузима локалитет „Цуппае“, на коме се налазило античко утврђење „Цаструм Цуппае“, објаснила је стручни сарадник Народног музеја Пожаревац Теодора Бранковић.
О археолошким истраживањима локалитета „Цуппае“ говорила је др Милица Марјановић из Археолошког института. Подсетила је да су прва савремена систематска ископавања почетка 2024. године, када су постављени темељи за даље истраживања и обављена прва сондажна испитивања која су показала велики потенцијал. Изнела је планове за наставак истраживања током ове године у вашем већем обиму, са циљем систематског истраживања целокупног локалитета, његовог заштите и степена презентације јавности, кроз формирање археолошког парка.
СПЕЦИЈАЛИТЕТИ ПО РЕЦЕПТИМА ИЗ АНТИЧКОГ ДОБА
Овом приликом организовано је предавање на тему „У сусрет старом Риму“. Испред Археолошког института др Ангелина Раичковић Савић је на интересантан начин приближила свакодневни живот Римљана, са посебним освртом на исхрану, обичаје и културу. По завршетку предавања, прилагођена је дегустација специјалитета, припремљених по рецептима из античког периода, што је представљало посебан доживљај за све присутне.
По завршетку стручног дела програма, отворена је изложба под називом „Археолошко наслеђе Дунавског лимеса“.
Важно је напоменути да се осим локалитета Викус Купе, на простору голубачке општине налази још неколико археолошких налазишта – Ливадице, Чезава, Салдум, Босман, Господин вир, Манастир, Падиње и Песача.
Љ. Настасијевић