У школи словеначког језика, у Костолцу, на окупу је једанаеста генерација полазника. Смењују се у две групе, генерацијски су шаролики, неки тек почињу да уче, док су други годинама ђаци ове бесплатне школе. A све их повезују словеначки корени.
Са Костолчанима је од марта ове године и нова учитељица, Лена Вастл Врачевић. По први пут подучава у Србији. Часове држи у Београду, Нишу, Смедереву и Костолцу.
Бесплатна школа словеначког у Србији окупља око двеста полазника. Реализује се уз финансијску подршку Републике Словеније. Кроз године, видно је нарастање интересовања међу свим генерацијама.
Настава у Костолцу одржава се у просторијама костолачког одељења Народне библиотеке „Илија М. Петровић“ Пожаревац, у сарадњи са костолачким Огранком Удружења Словенаца „Сава“ из Београда, које предводи Саша Радић. Финансијску подршку пружа Република Словенија.
Учитељица Лена Вастл Врачевић истиче да је интересовање изузетно. Наглашава да полазници редовно долазе, што само по себи пуно говори.
– Нивои знања су различити, али је труд свих изузетан. За већи напредак значајно је користити језик. Зато ја готово све време говорим словеначки. Врло ретко су потребна додатна објашњења на српском, што значи да добро разумеју.
Увела је и нове уџбенике, а настава и план и програм остварују се под окриљем Центра за словеначки језик из Словеније, која брине о свима који уче словеначки као други језик, у Словенији и дијаспори. Отуда, учитељица има могућност избора уџбника, у складу са нивоом знања полазника.
Иначе, Лена Вастл Врачевић раније је предавала словеначки у Немачкој и Финској, тако да за собом има вишегодишње искуство. Из љубави према свом послу, са породицом, мужем и две ћерке, преселила се у Београд и, како каже, искуство је сјајно, сви су пријатни, љубазни, предусретљиви…
– Цела породица је сада у Србији, у Београду. Све је то изазов и захвална сам породици што ми у томе пружа подршку. Наша деца знају и српски и словеначки, што сматрам да је значајна предност. Сјајно је и то што су људи овде јако добри, спремни да помогну у разним ситуацијама. Заиста сам задовољна односима у оквиру школе и у сфери приватног. Заиста су дивни људи, каже учитељица Вастл Врачевић и додаје:
– Супруг је из Републике Српске. Отуда сам већ била упозната са културом, обичајима Срба. Од првих сусрета, сећам се да су ми стално говорили „опуштено, опуштено“. У почетку ми је било тешко да проценим шта то заправо значи, али прилагодила сам се. Волим топлину и љубазност којом зраче.
Реч ђака
Добрица Радић:
– Учим словеначки у овој школи десет година, од њеног оснивања. Имао сам прилику и да применим научено. Приликом одласка у Словенију користио сам овде научено. У суштини је лакше разумети шта говоре, него говорити, али задовољан сам како сам се снашао. Савладао сам довољно да могу да комуницирам, мада у Словенији пуно њих говори српски.
– Поручио бих свима да негују своје корене. И моја породица то чини већ генерацијама. Поносни смо на своје порекло из Словеније. Важно је познавати културу, обичаје и језик својих предака.
Ирена Ајдачић:
– У школи сам шет година. Није баш лако, посебно јер се пуно ради на граматици, која је врло тешка. Словеначка граматика је тежа од српске јер поред множине и једнине имају и двојину. Свакако не одустајем. Сматрам да је најважнија конверзација. Учитељица говори на словеначком, тако да је то јако добро за нас.
– Наравно, јако су значајне посете Словенији и бити окружен тим језиком. Ја сам била у Словенији и феноменална је земља, прелепа, уређена, чиста, са очуваном природом и сјајном атмосфером. Многи знају српски и има сличности у језицима, али и супротности. Неке речи је јако тешко изговорити. Свакако видим напредак у свом знању и могућности да комуницирам на словеначком.
– Моје деда је био Словенац, цела мамина породица. Ја сма тада била мала и нисам се интерсовала за језик, традицију…, али сада све што могу настојим да надокнадим. Сматрам да је то важно за сваког појединца и потомке. Срећна сам и што моја деца то не пропуштају.
А. М.