У Музичкој школи „Стеван Мокрањац“ књига „Дневник ратног сликара Миодрага Петровића 1916 – 1918“ биће представљена вечерас. O књизи ће говорити: Виолета Томић, историчар ликовне уметности, Нада Петровић, историчар архивски саветник, Маја Николов, историчар архивски саветник и др Мирољуб Манојловић, историчар.
Миодраг Петровић је био српски ратни сликар, рођен у Дубравици код Пожаревца 12. септембра 1888. године. У Дубравици је био као дечак где му је отац обављао царинску службу. Завршио је Прву београдску гимназију, а прве сликарске кораке начинио је по узору на Ђорђа Крстића, познатог представника реализма у српском сликарству XIX века, а наставио је у Уметничко- занатској школи Ристе Вукановића где су га подучавали Марко Мурат, Ђорђе Јовановић и Драгутин Медењак Инкостри. Своје сликарско школовање наставио је у Академији ликовних уметности у Минхену 1911.године. Избијањем балканских ратова студије је морао да прекине, али их је ипак завршио вративши се у Србију са дипломом пред сам почетак Великог рата 1914. године.
Назив „ратног сликара“ је стекао у Првом светском рату, пошто је од почетка био учесник, сведок и хроничар свих ратних сукоба Србије од 1912. до 1918. године.
-Овај дневник је управо траг ратног сликара који је његова породица поклонила Народној библиотеци Србије. Дневник је илустрован многим ауторовим цртежима и скицама као и кратким описима оног што илустрације доносе. У оргиналу је то свеска Б-5 формата која садржи 165 страница које су у овој књижици дате са текстом и цретжима у нешто скраћеној верзији. Многи од ових цртежа су у колору и верно одсликавају време, догађаје и актере тог времена. Дневник је настао у болници Сиди Абдалах у Тунису где је стигао на опоравак са осталим српским рањеницима. Петровић је записао и илустровао долазак првих српских војника у Бизерту на обалама Северне Африке, по свему судећи, крајем августа 1916. године. Ауторови записи и илустрације не иду хронолошким редом ни по годинама ни по датумима, јер су неки текстови дневног карактера, други на основу саћања, импресија и догађаја који су прошли, али су оставили дубок траг у његовој свести и то илуструје многим цртежима.Већина цртежа су урађени графитном оловко, док су неки и у колору. Цртао је, поред, српских војника, француске официре и војнике (Французе, Сенегалце и Индокинезе), разне ситуације у болничком дворишту Срба са страним војницима, догађаје на пијаци у дружењу са странцима и слично. Петровићев дневник је дневник војника и уметника. Он верно са пуно емоција записује и илуструје своја сећања и дневне догађаје у јаким, живим бојама, набијеном сетом и носталгијом за отаџбином Србијом, истакао је један од приређивача књиге историчар др Мирољуб Манојловић.
Дневник су за штампу приредили: Нада Петровић, Биљана Миловановић – Живак, Славољуб Стојадиновић Регрут и др Мирољуб Манојловић, у издању пожаревачког Удружења потомака ратника 1912-1920.
Д.Динић