Колико је значајна улога науке у бразди и колико знањем можемо управљати ризицима у пољопривреди, приказано је на овогодишњем Дану поља озимих стрних жита, које је традиционално организовала Пољопривредна саветодавна и стручна служба Пожаревац на имању Пољопривредне школе „Меткор“. Многобројни пољопривредни произвођачи су директно на терену били у прилици да виде шта нуде селекционе куће, али и да добију конкретне одговоре од пољопривредних стручњака и представника селекционера.
Отварајући ове традиционалне сусрете, члан Градског већа Бојан Динић је истакао да се ова манифестација организује више од тридесет година и пригодна је прилика да се пољопривредницима прикажу новине у струци и на шта треба посебно да обрате пажњу. Он је нагласио да ПССС Пожаревац представља веома важну спону између локалне самоуправе и пољопривредника.
-Познато је да се овај лепи крај Србије због природних потенцијала које има, увелико ослања на пољопривреду. То је разлог због кога ми велику пажњу придајемо развоју пољопривреде. Посебну снагу за то црпимо из одличне сарадње коју имамо са пољопривредницима од којих добијамо сугестије и тако заједно постижемо сјајне резултате. Дан поља озимих стрних жита подржан је од стране Града. Поред тога локална самоуправа помаже пољопривреду кроз подстицаје, субвенције и организоване одласке на стручне сајмове, казао је Динић.
Директор Пољопривредне саветодавне и стручне службе Пожаревац Бојан Стевић наглашава да овакве манифестације за примарни циљ имају помоћ произвођачима како би лакше одлучили о одабиру семена и технологија које ће им омогућити веће приносе. Он се захвалио на присуству представницима ЕУ, Министарства пољопривреде, локалних самоуправа, семенских, хемијских и осигуравајућих кућа, Пољопривредне школе, као и произвођачима, који како је рекао представљају најважнију карику у производњи и за које су запослени у Служби увек на располагању.
Директор Пољопривредне школе Слободан Стојићевић је апострофирао обновљену сарадњу са ПССС Пожаревац, која ће према његовим речима донети бројне бенефите како Школи и Служби, тако и пољопривредним произвођачима.
-Прошле године потписали смо Меморандум о сарадњи у Министарству пољопривреде, а пре тога и интерни акт, тако да је демооглед са стрним житима после више година поново постављен на имању Пољопривредне школе, што представља велику част за све нас. Надам се да ће представници селекционих кућа и пољопривредници бити задовољни оним што смо постигли овде и да ће најприносније сорте увести у своју производњу, рекао је Стојићевић.
ИЗ ДЕВЕТ СЕЛЕКЦИОНИХ КУЋА 42 СОРТЕ
Пољопривредни произвођачи су обишли демооглед у коме се налазе 42 сорте озимих стрних жита и то четири сорте тритикалеа, девет сорти озимог јечма и 29 сорти пшенице из девет селекционих кућа: Института за ратарство и повртарство Нови Сад, Земунпољског института, Агромаркета, Агроарма, Галенике фитормације, Syngenta, Хибрида, Агроглоба и Агросаве.
Према речима саветодавца за ратарство Данијеле Илић циљ постављања демоогледа јесте да се пољопривредници упознају са новим сортама и директно на терену виде и упореде различите морфолошке карактеристике озимих стрних жита на постојеће агрометеоролошке услове, као и на примењене агротехничке мере.
-Улога ПССС Пожаревац у постављању демоогледа јесте да сваку посејану сорту жита прати минимум три године, а да након завршене жетве сорте које се покажу као најприносније препоручи пољопривредним произвођачима да их уврсте у своје сетвене структуре на пољопривредним газдинствима, како би унапредили своју производњу и постигли што веће приносе, казала је Данијела Илић.
Сетва демоогледа обављена је благовремено прошле године и самој обради земљишта претходила је примена НПК минералних ђубрива у количини од 350 килограма по хектару. Прихрањивање је обављено у два наврата са КАН-ом у количини од 300 килограма по хектару. Током вегетација на основу визуелног прегледа биљака урађена је заштита усева од корова, болести и штеточина и том приликом обављена је и фолијарна прихрана биљака.
ФОКУС НА ПРИХРАНИ
На подручју браничевског округа посејано је око 37.000 хектара под озимим стрним житима, од чега је пшеница заступљена на 30.000 хектара. Тренутно се усеви озиме пшенице налазе у завршној фази вегетације, односно у зависности од рока сетве и од сорте то је углавном фаза млечног зрења.
-Прошле јесени имали смо повољне услове за сетву пшенице, тако да је на 60 до 80 одсто површина сетва обављена у оптималном року. То је дало добар потенцијал и усеви су ушли припремљени у зимски период, односно фазу бокорења, што је један од услова за постизање добрих приноса. Пшеница је добро поднела период јаровизације, а у пролеће добри агрометеоролошки услови ишли су на руку да се на време обави прихрана у два наврата са препорученим количинама азотних ђубрива. Мајске и јунске кише свакако ће допринети стварању доброг потенцијала за принос. Било би јако добро да у завршној фази дневне темепратуре не буду високе како би сазревање било постепено што је још један од гаранта да на оним парцелама где је примењена пуна агротехника очекујемо рекордне приносе, истакла је Јоргованка Влајковац.
ОДРЖИВА УПОТРЕБА ПЕСТИЦИДА
Након обиласка демоогледа, у просторијама ПССС Пожаревац експерти на ЕУ пројекту „Јачање капацитета за усклађивање са правним тековинама ЕУ у области пољопривреде, руралног развоја, безбедности хране, ветеринарске и фитосанитарне политике“, Снјежана Шпањол и Дарио Ивић излагали су о стандардима у области заштите биља и о ЕУ приступу одрживој употреби пестицида. Зелена агенда између осталог предвиђа смањивање употребе опасних хемијских пестицида за 50 одсто, као и активности за одржавање храњивих материја у земљишту.
-У ово време када су инпути у пољопривредној производњи јако високи треба порадити на проналажењу алтернативних решења и смањивању трошкова производње. Србија је усвојила ИПАДР 3 програм где пољопривредни произвођачи већ испуњавају одређене ЕУ стандарде у секторима воћа, поврћа, житарица, прераде и држања пољопривредних производа, нагласила је Снјежана Шпањол.
Према речима Дариа Ивића овим пројектом се покушава убрзати прихватање европских стандарда у смислу законодавства, иако Србија има релативно уређено подручје Закона који регулише употребу пестицида.
-План је да се до 2030. године смањи употреба хемијских пестицида за пола, како би се смањили ризици за здравље људи и да се уведу нове технике заштите биља, што представља велики изазов, закључио је Ивић.
Дарко Динић