У вечерњим сатима, 24. марта 1999. године, НАТО алијанса започела је ваздушни напад на војне циљеве Савезне Републике Југославије. Ваздушни удари касније су се проширили и на привредне и цивилне објекте, а звали су се „Милосрдни анђео“.
Овај датум у граду Пожаревцу обележава се сваке године, а тако је било и ове. Минутом ћутања и полагањем венаца крај Споменика Слобода, одата је почаст страдалима у овој агресији.
Свештенство Саборне цркве служило је помен крај, након чега су венце положиле делегације породица палих бораца, Града Пожаревца, Градске општине Костолац, Браничевског управног округа, затим Гарнизона Војске Србије у Пожаревцу, Полицијске управе Пожаревац, СУБНОР-а, Удружења потомака ратника 1912-1920. године, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова, Удружења војних пензионера, Удружења ратних ветерана, као и представници политичких партија.
БРАНИОЦИМА У ЧАСТ
Полагању венаца крај Споменика Слобода претходио је свечани пријем у градском здању. Том приликом, градоначелник Пожаревца Саша Павловић истакао је да више од једне четврине века, српкси народ раздире осећај велике неправде, услед погаженог међународног права над којим су многи у то време ликовали.
-Тадашња манифестација закона силе над једном земљом у срцу Европе, данас као што видимо узима данак широм света. На све то смо тада, а и након тога упозоравали, али то није велика утеха за вас који сте изгубили своје најмилије. Не могу ни да замислим како се осећате када неки страни званичник говорећи о том злочину, га и данас бестидно назове операцијом „Милосрдни анђео”. Изузев код наших људи у иностранству, изостале су тада у највећем делу света акције истицања српских застава и саосећање са нашим жртвама. Више од две и по хиљаде настрадалих и дванаест и по хиљада рањених, уз материјалну штету близу 30 милијарди долара, је крвави биланс пада светске правде на своје најниже гране. Зато се Пожаревац, као и читава Србија обавезују да се вечно сећају и деветнаесторо погинулих полицајаца и војника из Браничевског округа. Њихова имена одзвањају и данас нашим градом и округом, и то не само међу вама, породицама наших погинулих хероја, већ и код свих нас. Остаје празнина због сви њих, али и свих оних нерођених услед њиховог прераног одласка са овог света. Отишавши са овог света херојском погибијом, ваши синови, браћа и рођаци сврстали су се у ред свих великих браниоца Србије, рекао је Павловић.
НАТО агресија трајала је 78 дана. Одлука је донета без одобрења Савета безбедности Уједињених нација, а наредбу тадашњег команданта савезничких снага генералу Веслију Кларку, издао је генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Без званичног броја погинулих
Непосредан повод за спровођење НАТО агресије била су дешавања у Рачку и одбијање југословенске делегације да потпише Споразум из Рамбујеа.
Током једанаестонедељне војне акције, у периоду од 24. марта до 10. јуна 1999. године, оштећени су привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири.
Коначан број страдалих званично није усаглашен. Према неким проценама, погинуло је између 1.200 и 3.000 људи.
И.Р.