У малој сали пожаревачког Центра за културу, организована је промоција романа „Рудник“ књижевника Миодрага Мајића.
О књизи и аутору романа говорили су књижевник Александар Лукић, потом, генерал у пензији, представник Удружења пензионера и Клуба читалаца Миодраг Вукмировић и публициста Драган Живановић.
Мајићеви романи брзо су освојили читаоце и постали бестелери. Због тема о којима пише, његови романи интригирају српску јавност. Роман „Рудник“ од октобра прошле године доживео је седамнаесто издање Вулкан издаваштва.
Књижевник Александар Лукић напоменуо је да би јавне личности требало да држе до свог образа, идентитета, да своја уверења следе и заступају све док су на јавној сцени.
-Живимо у прилично апокалиптичним временима. Ова књига може да постане бестселер у дослуху са неким савременим дешавањима, моментима нашег друштва у овој земљи. Читајући роман може се на један јасан начин прићи проблему и о њему говорити на један непоткупљив, храбар начин. Свезнајући приповедач око одређених проблема није ишао као киша око Крагујевца, већ их је сматрао потпуно легитимним темама у савременој српској књижевности, рекао је између осталог Лукић.
О писцу
-Миодраг Мајић рођен је у Београду 1969. године. Књижевник је и судија Апелационог суда у главном граду Србије. Докторирао је кривично право специјализујући се за међународно кривично право. Самостално или као коаутор објавио је десетак монографија и више од 30 ауторских радова из области кривичног и међународног кривичног права. Учествовао је у изради најзначајнијих закона у овим областима у Србији. Добитник је бројних друштвених признања, издвајају се „Витез позива“, „Балкански хероји“, „Допринос године Европи“ и награде „Верица Бараћ“, рекао је о аутору публициста Драган Живановић и додао:
-Десетак година на свом блогу, Миодраг Мајић објављује текстове у којима отворено говори о корупцији, непотизму и политичким притисцима у правосуђу и уопште у друштву. Живи у Београду са супругом и троје деце.
Објавио је романе „Деца зла“ и „Острво пеликана“, као и збирку прича „У име народа“.
Са позиције обичног читаоца говорио је генерал у пензији Миодраг Вукмировић. Он је дао своја свеопшта виђења књиге „Рудник“ која се, како је рекао, можда и не виде на прво читање.
-Када сам чуо за наслов романа „Рудник“, био сам убеђен да Мајић поново пише о злу, јер оба његова романа обрађују тешке теме – зло у различитим појавним облицима. Међутим, Миодраг Мајић у овој књизи описује тако да оставља могућност свакоме од нас да сами проценимо да ли је све написано у роману реалност, или нешто измишљено, истакао је Вукмировић који је између осталог упитао аутора књиге да ли сви они, који желе да истраже истину, ризикују да буду проглашени неподобнима, непогоднима, у неким случајевима и неурачунљивима.
Аутор романа Миодраг Мајић сматра да смо „сви ми у одређеној врсти луднице на отвореном, у некој врсти санаторијума отвореног или полуотвореног одељења“. Трагање за истином, рекао је, дефинитивно подлеже етикетирању у друштву.
-Чим говорите у друштвима где су учињене потпуне инверзије стварности и речи, добијете етикету неког ко је сумњив. Чини ми се, а то сам више пута рекао, идеја о томе да ће се човек спасити ако ћути, велика је заблуда. Нико се неће спасити. Људи који прихватају, односно ћуте у најширем смислу, они први прихватају болест. Они су први прихватили да своје умове, душе, па и своја биолошка тела, окрену болести. Јер они прихватају да говоре неистине, или прихватају да ћуте о злу. Ваше тело је дуго у раскораку са стварношћу, себе дуго уверавате да морате да ћутите, да морате да се претварате у нешто што нисте, што доводи чак и до рефлексије, рекао је између осталог Мајић који је на промоцији одговарао на питања читалаца и поштовалаца његових књижевних дела.