У свечаној атмосфери, уз присуство бројних званица из културног, научног и јавног живота, у Руском дому у Београду, 9. септембра, отворена је изложба „Ратна слика Србије у Другом светском рату, 1941–1945“.
Поставка документује страдања, борбу и отпор српског народа током Другог светског рата. Посвећена је обележавању 80 година од победе над фашизмом и нацизмом у Другом светском рату.
Изложба је реализована у сарадњи Историјског архива Пожаревац, Војног архива Министарства одбране Републике Србије и Народног музеја Пожаревац, под покровитељством Министарства одбране Републике Србије и Града Пожаревца.
ЧУВАРИ ТРАЈНИХ ВРЕДНОСТИ
Свечано отварање започело је поздравним обраћањем вршиоца дужности директора Руског дома у Београду Александра Бељченка. Истакао је дубоке историјске везе између српског и руског народа, нарочито у заједничкој борби против фашизма. Указао је на снагу покрета отпора који је српски народ изнедрио у најтежим временима и нагласио да ова изложба представља заједничко антифашистичко наслеђе.
Директорка Историјског архива Пожаревац Др Јасмина Николић, говорила је о концепту изложбе у светлу великог јубилеја.
Нагласила је да она осветљава не само разарања, страдање и прогоне, већ и отпор, храброст, борбу и слободу која је извојевана заједничким напором – сарадњом Црвене армије и југословенских партизанских јединица, јединственом војно – политичком савезништу које је одиграло кључну улогу у ослобађању земље.
Посебно је истакла улогу Народноослободилачке војске Југославије и Црвене армије у ослобађању Србије, која је оставила дубок траг у колективном памћењу нашег народа, као и потреба да се историјска истина негује и преноси на будуће генерације.
У стручној анализи поставке, директор Историјског института САНУ у Београду и рецензент изложбе проф. др Александар Растовић, говорио је о историјском развоју НОВЈ, указујући на далековиде одлуке из јула 1941. године и велике жртве које је српски народ поднео у борби за слободу.
Истакао је значај изложбе као средства за боље разумевање друштвеног и политичког контекста Србије у времену рата.
Изложба је подељена у две целине.
Једна је „Ратна слика Србије – окупација“ и „Борба за ослобођење Србије 1941–1945.“
Ауторке поставке: др Маријана Мраовић, Наташа Милошевић Дулић, др Јасмина Николић и др Драгана Милорадовић, припремиле су 160 архивских фотографија и 80 историјских докумената, прикупљених из 30 фондова и збирки у оквиру 13 културних институција из седам градова Србије.
Изложба приказује не само војне операције, већ и живот под окупацијом, страдање цивила, деце и избеглица, услове у логорима и сурову стварност Другог светског рата. Посебна пажња посвећена је сарадњи НОВЈ и Црвене армије у завршним фазама ослобађања Србије.
Посетиоци имају прилику да виде и оригиналне експонате: оружје, делове униформи и личне предмете бораца, захваљујући историјској збирци Народног музеја у Пожаревцу.
Општа је оцена да изложба „Ратна слика Србије у Другом светском рату, 1941–1945.“ има снажан културни и образовни значај – она доприноси култури сећања, трајања и памћења.
Присутнима се обратио председник Скупштине Града Пожаревца, примаријус др Срећко Босић.
Отварајући изложбу, говорио је о историјској српско – руској војној сарадњи, нагласио заједничке жртве и пријатељство изграђено у братској борби, као трајну вредност коју је неопходно неговати.
Свечаном отварању присуствовали су представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова и Министарства правде Републике Србије, Града Пожаревца, Браничевског управног округа, научне заједнице, међу којима и професори са Филозофског факултета, Криминалистичко – полицијског универзитета и Универзитета одбране, представници архивских и културних институција из Београда, Новог Сада, Ужица, Пожаревца, Смедеревске Паланке и Косова и Метохије, као и представници СУБНОР-а Србије. Изложба је отворена до 22. септембра 2025. године.
Кроз изложбену поставку су их стручно водили архивски посленици Историјског архива Пожаревац др Драгана Милорадовић и Наташа Милошевић Дулић и кустос Народног музеја у Пожаревцу др Милорад Ђорђевић.
Р. Н.
Фото: ИАП, снимила Драгана Јовановић