До почетка ове седмице, мале богиње потврђене су код још двоје деце у Смедереву. За сада је серолошки потврђена болест код шест особа у том граду, међу којима је петоро деце и једна одрасла особа. Међутим, чека се на резултате за још осам лица, како наводе у Заводу за јавно здравље у Пожаревцу.
На болничком лечењу је троје деце и њихово здравствено стање је стабилно.
У Заводу за јавно здравље Пожаревац наглашавају да се предузимају све мере за спречавање ширења инфекције и апелују на родитеље да хитно вакцинишу децу.
– У Смедереву се појавила епидемија и родитељи треба да доведу децу узраста до 18 година, која нису вакцинисана ММР вакцином (морбиле, заушке и рубеоле), да је добију. Све особе које су биле у контакту са зараженим пацијентима, потребно је да по хитном поступку приме вакцину, наводи др Ана Јовановић, директорка ЗЗЈЗ Пожаревац.
Такође, вакцину треба обавезно да приме и пратиоци оболеле деце и здравствено особље, каже др Јовановић и додаје да ће се радити провере вакциналних картона.
Пад вакцинације
Према подацима Центра за контролу и превенцију болести, у 2021. години је био најнижи обуват ММР вакцином (74,8 одсто) у последње две деценије у Србији. То је био нижи обухват од оног у периоду од 2014. до 2016. године које је за последицу имало епидемију малих богиња.
У претходне две године најснажнији утицај на пад имунизације имала је пандемија COVID -19. Делом због страха родитеља од овог вируса, делом и због ангажовања педијатара у амбулантама за лечење ковида и реорганизације педијатријских служби која је била спроведена због вакцинације против COVID -19. Да би се спречила појава епидемије ових заразних и опасних болести апелује се на ангажовање свих надлежних институција како би се спровела хитна имунизација невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце узраста до 15 година.
Ризик од епидемије
У Браничевском округу обухват ММР вакцином је у 2021. години био 82,7 посто, а у граду Пожаревцу 75,7 посто. Уколико се овакав тренд настави, веома велики ризик је за појаву обољевања од малих богиња у епидемијском облику. Како је обухват ММР вакцином и у 2020. години био у појединим општинама низак, неопходно је покретање свих механизама у циљу побољшања обухвата кроз допунску вакцинацију невакцинисане и непотпуно вакцинисане деце.
Осим ковида као разлога за пад имунизације ММР-ом, родитељи одбијају вакцинацију и из других разлога, страха од нежељених реакција након вакцинације, посебно од аутизма. Негативан утицај врши и антиваксерски лоби преко друштвених мрежа и окружења, али и религиозна уверења, недостатак непосредне комуникације са изабраним педијатром, недовољно здравствено-васпитног рада о значају имунизације.
Д. Д.