Болести срца и крвних судова водећи је узрок смртности. Односе око 20,5 милиона живота сваке године. Процењује се да данас више од 620 милиона људи живи са неким кардиоваскуларним проблемом, при чему су најчешћи акутни инфаркт миокарда и мождани удар.
У Србији је готово 50 одсто свих узрока смрти, последица кардиоваскуларних обољења. Међутим, и до 80 процената превремених кардиоваскуларних догађаја може се успешно спречити, па су посебно важне активности јавног здравља.
Ове године, 29. септембар, Светски дан срца, обележава се под слоганом „Болест срца може бити неприметна: Ухвати ритам срца! Не пропусти ни један откуцај!”. Фокус је усмерен на препознавање скривених, немих симптома срчаних болести који често пролазе непримећени, на едукацију популације, и активности ка доносиоцима одлука да имплементирају званичне националне стратегије и обезбеде универзалан приступ кардиолошкој нези и превентивним скрининзима.
Међу најзначајније факторе ризика који директно доприносе развоју кардиоваскуларних болести убраја се група метаболичких и бихејвиоралних поремећаја. Водеће место заузима хипертензија, која се сматра појединачно највећим покретачем и узроком, преко 10,8 милиона, смртних случајева годишње на глобалном нивоу. Следе употреба дуванских производа, која је одговорна за више од 8 милиона смртних исхода, као и повишен ниво шећера у крви и хронична физичка неактивност. Сваки фактор појединачно доприноси глобалном морталитету са око 6 процената. Прекомерна телесна маса и гојазност не само да представљају значајан ризик за настанак болести срца и крвних судова, већ и узрок 3,7–5 милиона превремених смртних исхода годишње.
Савремене епидемиолошке студије све већи значај придају и еколошким факторима, првенствено аерозагађењу, које се данас класификује као водећи фактор ризика у животној средини, са близу 4 милиона повезаних кардиоваскуларних смрти годишње.
КАКО ОЧУВАТИ СРЦЕ
Важније је шта једете, а не колико једете. Не прескачите оброке, бирајте намирнице према нутритивној, а не енгергетској вредности. Искључите пржење и поховање, као начине припреме хране. Планирајте оброке унапред. Избегавајте високо прерађене намирнице, пекарске производе и брзу храну, јер су препуни скривених соли, шећера и штетних трансмасти. Предност дајте поврћу, интегралним житарицама, махунаркама, воћу.
Искључите алкохол или сведите његов унос на минимум. Не постоји „безбедна” количина алкохола за кардиоваскуларни систем. Свако смањење или потпуно избацивање алкохола, директно штити ваше срце, јетру и крвне судове.
Крећите се. Испуните недељни план редовне физичке активности. Златни стандард за одрасле је 150 до 300 минута умерене физичке активности недељно. Дуготрајно седење је независан фактор ризика за срце, чак и ако вежбате у теретани. Kада год можете, замените аутомобил или аутобус пешачењем или вожњом бицикла. Уколико користите јавни превоз, сиђите две станице раније. Строго бирајте степенице уместо лифта.
Престанак пушења је најбржа инвестиција у здравље. Већ годину дана након остављања цигарета, ризик од срчаног удара пада на половину у поређењу са пушачима. Важно је избегавати вејп и уређаје за загревање дувана, јер они такође оштећују крвне судове. Боравак у просторијама са дуванским димом носи готово исти ризик, као и активно пушење. Инсистирајте на томе да ваш дом буде зона без дуванског дима.
У БРАНИЧЕВСКОМ ОКРУГУ
Болести крвотока узрок више од половине свих смртних исхода
На територији Браничевског округа, на нивоу примарне здравствене заштите, болести система крвотока заузимају треће место, са 10,94 одсто од укупног броја лечених лица. На нивоу секундарне здравствене заштите, односно болничког лечења, болести система крвотока заузимају прво место, са 15,3 одсто од укупног броја болнички лечених лица.
У периоду од 2015. до 2025. године, болести система крвотока заузимају водеће место када је у питању умирање становништва на територији Браничевског округа. Само у току прошле године, од болести система крвотока на територији Округа, умрло је 1449 лица или 54,21 проценат од укупног броја преминулих.
Вишак масних наслага, нарочито у пределу стомака, директно изазива хроничну упалу и инсулинску резистенцију. Губитак 5 – 10 одсто вишка телесне масе значајно растерећује срце и снижава крвни притисак.
Посетите вашег изабраног лекара који ће обавити мерење телесне масе и одредити индекс телесне масе, измерити обим струка и крвни притисак и упутити вас на лабораторијске анализе. Уколико је потребно лекар ће препоручити додатне прегледе, али и дати савет о начину исхране и физичкој активности.
Хроничан стрес активира симпатички нервни систем и подиже крвни притисак. Примените технику „микро -пауза” на послу – на сваких сат времена устаните, истегните се 3 – 5 минута, урадите вежбе дубоког дисања или изађите на свеж ваздух.