На пољима Браничевског округа почела је жетва oзимих стрних жита, која су посејана на око 37 000 хектара. Најзаступљенија озима култура јесте пшеница која заузима површине од око 30 000 хектара, на око 5 000 хетара посејан је озими јечам, а остало се односи на озиму раж, овас и тритикале.
Жетва пшенице и осталих стрних жита ове године почела је крајем прве декаде јула месеца. Приноси су доста неуједначени и крећу се од 5 до 9 t/hа сувог зрна у зависности од парцеле до парцеле као и од нивоа примењених агротехничких мера. Након завршене жетве пољопривредне произвођаче очекује важна агротехничка мера а то је заоравање или љуштење стрништа. У време жетве стрних жита температура ваздуха је често 35 и више степени, а температура земљишта на огољеној парцели достиже не ретко и 70 степени. У таквим условима испаравање влаге из дубљих слојева земљишта је велико. Заоравањем стрништа се прекида капиларитет и чува земљишна влага, затим постиже се уништавање пониклих корова и стварање мрвичасте структуре па је касније лакша и квалитетнија основна обрада земљишта.
Дубина љуштења зависи, пре свега од типа и влажности земљишта и количине жетвених остатака и износи 10 – 15 cm. Приликом љуштења стрништа требало би унети 7 – 8 kg азота (најчешће УРЕА) по тони жетвених остатака како би се убрзала минерализација органске материје и спречила азотна депресија. Осим што земљиште обогаћују хумусом, жетвени остаци имају значајне количине минералне материје па се заоравањем у земљиште делимично враћају хранива изнета приносом. Уместо љуштења стрништа може одмах орање на пуну дубину и заоравање потребне количине органских и минералних ђубрива за наредни усев, али не и спаљивање стрништа. Спаљивањем сламе наноси се велика штета ораницама са дуготрајним последицама. Долази до губитка значајне количине органске материје, азота, хумуса и до уништавања корисне микрофлоре у земљишту, чиме се на дужи рок нарушава биолошка равнотежа и агроекосистем. Спаљивање сламе и других биљних остатака неоправдано је не само са агрономског становишта, већ је и веома опасно због могућности ширења ватре и изазивања пожара ширих размера. Зато је и законом забрањено и кажњиво.
Данијела Илић, маст.инж. пољопривреде