На простору Археолошко – истраживачког центра Виминацијум, 28. децембра, у присуству премијера Србије проф. др Ђура Мацута, министра културе Николе Селаковића и градоначелника Пожаревца Саше Павловића, отворена је стална поставка Музеја.
Оснивање Музеја у саставу Археолошког института представља логичан корак у складу са светским музеолошким и научним стандардима. Управо тај изузетни научни и културни потенцијал препознат је и подржан од стране државе.
Премијер Србије проф. др Ђуро Мацут истакао је да се отварањем Археолошког музеја не отвара само нови изложбени простор, већ једно ново поглавље у начину на који чувамо, разумемо и представљамо сопствено наслеђе, које нас повезује са Европом, светом и са временима која су дубоко уграђена у темеље савремене цивилизације.
-Антички Виминацијум био је много више од града. Био је административни трговачки и културни центар, место сусрета људи, идеја и путева. Данас, вековима касније он поново постаје место сусрета науке, културе, образовања, рекао је премијер.
Навео је да посебну вредност овом пројекту даје чињеница да је музеј настао као део живог археолошког локалитета у непосредној вези са истраживањима која трају деценијама и чине оригиналну српску археолошку школу.
-Овде се знање не само чува већ и стално ствара захваљујући мултидисциплинарном раду археолога, научника истраживача који Виминацијум сврставају међу најсавременије научно истраживачке центре. Држава Србија препознаје важност овог пројекта, као и да улагање у културно наслеђе није трошак већ улагање у идентитет, образовање, међународну сарадњу углед и одрживи развој, нагласио је Мацут.
Управо зато, Влада Србије у сарадњи са Министарством културе и стручним институцијама, наставља да системски подржава заштиту, истраживање и савремену презентацију нашег културног блага. Виминацијум данас представља пример како се наслеђе може чувати, али и живети.
-Као део Европске мреже археолошких паркова и налазиште које тежи пуном упису на листу светске баштине Унеско-а, Виминацијум показује да Србија има знање, визију и одговорност да своју прошлост представи на начин достојан њене величине. Данас отварањем овог музеја не чувамо само остатке прошлости већ јасно показујемо да Србија зна ко је била, разуме ко је данас и сигурно зна куда иде. Зато овај музеј није само споменик историје већ порука генерацијама које долазе да је земља Србија земља трајања, вредности и одговорности, закључио је премијер Србије.
ПРЕКО 100.000 ПОСЕТА ГОДИШЊЕ
Министартво културе кроз више пројектних циклуса дало је подршку оснивању и опремању сталне музејске поставке, чиме је омогућено да се предмети пронађени у Виминацијуму представе у аутентичном простору, у контексту у коме су и настали.
Министар културе Никола Селаковић поручио је да Србија не посматра археологију као споредну дисциплину, већ као један од стубова очувања културног наслеђа и научне истине о простору на коме живимо. Министарство културе препознало је Виминацијум као један од кључних ослонаца националне културне политике. У периоду од 2014. до 2025. године подржано је 33 пројекта која су везана за овај локалитет, у укупном износу од преко 65 милиона динара.
-У 2025. години настављена је подршка кроз више пројеката Археолошког института, чија укупна вредност премашује 16,5 милиона динара, што је највише у последњих нешто више од десет година. Ова улагања важна су инвестиција у идентитет, знање, у културу памћења. Такође, она су доказ да Србија зна да њена дужност није само да чува културно наслеђе, већ и да омогући његово научно тумачење и његово савремено представљање, казао је министар.
Он је оценио да су оснивањем Музеја у Виминацијуму створени услови да археолошко благо буде представљено тамо где је пронађено и тамо где је настало.
Министар је навео да је Виминацијум један од ретких простора на којима прошло време није стало, већ је остало записано у земљи, у камену, у живим траговима људске мисли и дела.
-Од првих археолошких истраживања крајем 19. века преко значајних ископавања у 20. веку, до савремених интердисциплинарних истраживања, која без прекида трају више од две деценије, Виминацијум представља пример како се културно наслеђе не само чува, већ и развија, истакао је Селаковић.
Виминацијум годишње посети више од 100.000 људи, што показује да није само научно већ и широко друштвено значајан.
-Убрзаним развојем путне инфраструктуре, нарочито изградњом Дунавске магистрале, брзе магистрале, Виминацијум ће постати још доступнији домаћим и страним посетиоцима. Али Виминацијум је само почетак када од Београда кренете низводно, рекао је Селаковић.
СТАЛНА ПОСТАВКА СА 1.750 ПРЕДМЕТА
Директорка Археолошког института др Снежана Голубовић је истакла да се отварањем Музеја остварује сан археолога истраживача Виминацијума, као места које са правом припада светској културној сцени.
-Оснивањем првог Археолошког парка у Србији 2006. године дошли смо до самоодрживог развоја. Око стотинак породица у локалној заједници живи од рада на Виминацијуму. Ово је први наменски музеј основан у нашој земљи после пола века, казала је Голубовић.
У последње две деценије археолошког истраживања на Вимнацијуму истражено је 3.500 гробова, амфитеатар, град и логор и пронађено је близу 30.000 предмета. Стална поставка овога музеја са 1.750 пажљиво одабраних предмета, тематски осмишљена, технолошки савремено реализована, омогућава посетиоцима да разумеју Виминацијум као живи град, са његовим породицама, веровањима, занатима, трговином и свом шароликом свакодневицом једног света, једне цивилизације која је остварила много тога и оставила дубоке трагове до дан данас.
У културно – уметничком делу програму наступили су харвисткиња Олга Марковић и глумац Небојша Кундачина.
Д.Динић