Наш млади саговорник је шампион Србије у најјачој картинг категорији „КЗ 2“. Ову титулу носи већ три године за редом и на недавном старту овогодишње сезоне Отвореног првенства Српског спортског картинг савеза одржаног у Јагодини, победом је започео одбрану титуле а самим тим и борбу за четврту. Реч је о Пожаревљанину Урошу Стевановићу за кога знамо да је, за сада, једини спортски картинг возач у граду под Чачалицом.
Урош је рођен 20.октобра 2003. године у породици Горана и Зорице Стевановић, одрастајући уз сестру Катарину и брата Игора. Детињство је провео у пожаревачком насељу Бурјан где и сада живи, недалеко од школе „Вук Караџић“ коју је похађао. Како каже, док први пут није сео у картинг возило, највећи део дана проводио је са другарима у сокацима овог дела града, углавном уз фудбал, јурке и сличне игре које окупирају децу овог узраста.
– Када је о картингу реч, све је почело једним породичним летовањем на мору у Грчкој. У атмосфери каква у летовалиштима влада у вечерњим сатима, угледао сам стазу оивичену заштитним гумама по којој су јурила возила која су ме на неки начин подсетила на она дечија са педалама. Само била су бржа, звук је био фантастичан а мене је све то асоцирало на трке формуле један које сам редовно гледао на телевизији. То је била љубав на први поглед и није било силе која би ме у том тренутку одвојила од идеје да и сам седнем за волан једног од картинг возила. Моју сигурност и прецизност у вожњи уочили су родитељи тако да су ме по повратку са летовања често водили у градове који имају картинг стазу где сам се са одушевљењем препуштао брзини. Као награду за сјајан однос ка овој врсти спорта са само девет година добијам од маме и тате на поклон картинг возило и веома брзо наступам на првом такмичењу. То је била још увек стара стаза на Ади Хуји у Београду, сећа се својих почетака Урош.
ЉУБАВ КА ВОЖЊИ НАСЛЕДНА
Од саговорника сазнајемо да се картинг возило купује а постоји могућност да се у фабрици наручи по мери возача. Но, како су оваква возила веома скупа, Урош је картинг на коме се тренутно такмичи купио од другара а на питање ко брине о одржавању, одговара:
– Тата и ја. Наиме, он ради на одржавању механике и провери исправности док сам ја за сада још увек на нивоу чишћења, провере уља и подмазивања важних делова у чему ми помаже мама, тако да је око картинг возила буквално ангажована читава породица, искрен је Урош који додаје:
– Имајући у виду да је мој отац Горан већи део професионалног живота био возач и самим тим упућен у све тајне вожње, безбедности у саобраћају као и одржавања, брат који је такође једно време возио картинг и ја наследили смо љубав ка вожњи. У овом случају – такмичарској. Но, Игор је баталио овај спорт и данас води сопствену фирму за продају делова намењених теретним возилима у којој ради и сестра Катарина, док сам ја наставио са картингом који је у првом плану свих мојих активности. Но, ни у мом случају нисам запоставио школу, поготово не сада када завршавам четврту годину Политехничке школе у Пожаревцу, смер Техничар друмског саобраћаја. Захвалан сам што су моји професори препознали таленат и често имају разумевања за моја оправдана одсуства у дане уочи важних трка. Но, нисам дозволио да ме брзина и такмичарске активности одвоје од другара, те сам често са њима, прошетамо по граду, свратимо у неки кафић, будемо на по којој журци…
Показујући нам своје картинг возило, Урош са пажњом и великом прецизноћу објашњава на који начин функционише и како се управља њиме. Сазнајемо како се који део возила зове, да реч картинг потиче од енглеске речи cart (колица) и да је у питању специфично возило на четири точка заштићено дебелим гуменим обручем са свих страна које за погон користи сопствени мотор. Делује као мали болид правоугаоног облика и за разлику од далеко познатијег возила, не поседује затворену каросерију тако да возачева фигура доминира и видљива је током вожње.
– Управо због тога за такмичарску, али и било коју другу вожњу веома је битна безбедност возача. Зато уз велику проверу возила пред вожњу сви ми картингаши обавезно користимо кацигу, грудобран, комбинезон, рукавице и оковратник, објашња Стевановић истичући да је опрема квалитетна али и доста скупа.
ПОХОД КА НОВОЈ ТИТУЛИ
У Србији постоје четири картинг стазе. Две су у Београду: Ада Хуја која је комплет реновирана и тренутно најбоља и Аутокомерц док су друге две у Јагодини и у Кули. Такмичарска картинг сезона почиње у априлу и траје све до октобра када се по броју бодова проглашава најбољи. Када је о самој вожњи и такмичењима реч, од Уроша сазнајемо да је најбитније имати таленат, самопоуздање, осећај за брзину, простор, саму стазу и наравно – храброст. Категорија коју Урош вози „КЗ 2“ обухвата возаче старости од петнаест година на више и деле се јуниоре до двадесет година и сениоре који су старији. Но, како су возила исте кубикаже, они се могу равноправно такмичити.
Уз обавезе у школи и изласке са другарима, Урош редовно помаже родитељима на стоваришту које воде, док део времена проводи у теретани вежбајући за своју душу. На питање који су му планови по окончаној Политехничкој школи, наш саговорник у даху одговара да је то наставак такмичења ове врсте, успешно окончање похода ка новој титули картинг шампиона и освајање „Дијамантске кациге“. А када је о жељама реч, оне муњевито иду у правцу којим је започео као деветогодишњи дечак:
– Моја највећа жеља је да једног дана седнем у болид и започнем каријеру возача Формуле 1. Можда делује нестварно за наше подручје, али је тако! Волим вожњу, брзину, имам подршку породице, упорност ми је водиља и ако буде среће а моји снови се остваре, следећи разговор правићемо у неком од боксева великих и савремених аутодрома намењених возачима Формуле 1, закључује Урош Стевановић.
Влада Винкић
