„Електропривреда Србије“ није само највећи произвођач и угља и електричне енергије, већ и један од највећих инвеститора и активна подршка у свим археолошким пројектима на простору Костолца, наглашава Радован Станић, помоћник генералног директора ЕПС за оперативне послове.
Он је на конференцији „Зелена агенда и одрживи развој“, одржаној ове среде, 4. јуна, у Археолошком парку „Виминацијум“, истакао да је ЕПС поносан на допринос у истраживању, конзервацији и очувању налазишта, а част је што су баш на подручју копа „Дрмно“ пронађени скелети мамута Вике и остаци бродова – галија, као и многи други експонати.
– У свим тим подухватима са стручњацима Института за археологију радили су запослени из Костолца и ово је место где су се сусреле нова и стара енергија. ЕПС и „Виминацијум“ расли су заједно. Чувамо све оно што су генерације пре нас саградиле, унапређујемо производњу, улажемо у модернизацију, заштиту животне средине и не заборављамо наше наслеђе, рекао је Станић и додао:
– Наши нови капацитети, први ветропарк и соларна електрана „Петка“ потврђују да смо окренути ка будућности, зеленој енергији и одрживом развоју. Тих нових 76 зелених мегавата само су почетак у развоју ОИЕ пројеката, а ЕПС ће и даље бити гарант сигурности снабдевања електричном енергијом грађана и привреде.
Сарадња Археолошког парка „Виминацијум“ и ЕПС-а траје деценијама и пример је добре праксе у суживоту и раду привреде и археолошког наслеђа.
– Да нема ЕПС-а не би било ни „Виминацијума“. Наш пример потврђује да институције културе и енергетике могу паралелно да егзистирају и да се развијају. Данас је „Виминацијум“ институција препозната не само у оквиру Србије, већ и светске културне баштине, истакао је др Миомир Кораћ, руководилац пројекта „Виминацијум“ и директор Центра за нове технологије.
Током конференције, Марко Плавшић, један од руководилаца пројекта ТЕ „Костолац Б3“, представио је сарадњу са археолозима током изградње овог блока у Костолцу. Јован Тошић, руководилац пројекта на изградњи соларне електране „Петка“, говорио је о овом новом капацитету, а Предраг Ђорђевић, руководилац пројекта ВЕ „Костолац“, указао је на најважније аспекте изградње првог ветропарка Електропривреде Србије.
Р. Н.
Фото: Данило Мијатовић