2017-03-21T10:56:26+01:00 21. марта, 2017. 10:56 |

Успешни међу нама: др Александра Јанковић и Дарко Стојићевић

USPESNI      Представљамо Вам Александру М. Јанковић и Дарка Стојићевића. Александра која је докторирала  на Машинском факултету Универзитета у Београду, на катедри за Аутоматско управљање. Запослена је као асистент на Високој техничкој школи струкових студија у Пожаревцу.   Дарко је   дипломирани мастер инжењер пољопривреде који уз рад на Високој техничкој школи струкових студија у Пожаревцу  припрема докторат. Активан је на пољу истраживања у области заштите биља у оквиру кога је објавио низ научних радова,  практично ради на плантажама воћа, а слободно време посвећује спорту.                              

 Александра М. Јанковић:  Кад математика није баук

_20170316_185642      Најлепше тренутке детињства Александра М. Јанковић провела је у селу Каона, крај Кучева где је живела до окончања четвртог разреда Основне школе „Вељко Дугошевић“ коју је похађала у оближњој Турији. Очеви родитељи са којима је одрастала уз старијег брата Милана, указивали су на значај правих животних вредности и користили сваки тренутак  да истакну значај образовања као кључ свега. Из богате лепезе интересовања, ова девојчица у први план исказује љубав према математици, која за многе и данас предстваља баук, и овој науци посвећује будући живот. А почело је овако:

      –По завршетку четвртог разреда основне школе, преселила сам се са родитељима у Пожаревац, где сам завршила Основну школу „Десанка Максимовић“. Разредни старешина била је наставница математике Славица Милошевић, која је у мени већ у петом разреду препознала вољу и решеност да упишем студије математике, сећа се Александра.На разреднин наговор, уз одушевљење родитеља, у петом разреду прикључила сам се Школи математичара, која је била организована на територији Пожаревца за све основне школе по разредима. Већ у шестом разреду група је у Школи математичара бројала више чланова, али је било и више математичара у сваком разреду. Осим решавања тешких задатака, сви смо се добро дружили. Организоване су и екскурзије широм Србије, где смо осим наставе и решавања логичких задатака, били у прилици да се дружимо и са старијим ученицима. Дружење, али и озбиљан рад, продубили су моју жељу да се бавим математиком и касније, што је био и случај са великом већином деце. Данас Школа математичара у поменутом облику више не постоји, али је настава математике тако организована да заинтересована деца могу да добију све одговоре на проблематичне задатке на додатним часовима.

       По завршетку Основне школе, Александра уписује природно-математички смер Пожаревачке гимназије, и како сама каже, није показивала посебна интересовања за друге предмете осим за математику. Уз професоре математике, међу којима су били Владан Поповић и данашња директорка Гимназије Данијела Жуковски, доста времена проводи са оцем који ју је као један од изванредних инжењера и доктора наука из области машинства, уводио у основне појмове  примењене математике.

      –Природно-математички факултет Универизитета у Крагујевцу уписала сам 2002. и већ на првој години уочила да сам била темељнија и постизала боље резултате из предмета који нису били део класичне математике, већ они који представљају примену математике у информатици, попут диференцијалне једначине, функционалане анализе, нумеричке анализе, геометријеСамим тим, након студија, логичан наставак била је примењена математика. Докторске студије уписала сам на Машинском факултету Универзитета у Београду, на катедри за Аутоматско управљање и докторирала сам крајем прошле године, међу првима у својој генерацији, говори Александра.

      Прва радна искуства стиче као наставнца математике у средњим школама: Економско-трговинској и Политехничкој у Пожаревцу.

       – Рад са средњошколцима из различитих усмерења дали су ми бољи увид у начин размишљања млађих генерација. Прва педагошка искуства са средњошколцима су била незаменљива и јединствена. Сваки час је био прича за себе и сваки пут би ме изненадили, свако на свој начин, било да је нека довитљива опаска или нека интересантна грешка која би променила цео задатак, тако да је сваки радни дан доносио нове, интересантне догодовштине, прича нам Александра.Поред наставе математике, могла сам да се упознам и са наставом информатике у средњој школи, јер сам била укључена у општинско такмичење из Пословне информатике, где сам била фасцинирана брзином и начином размишљања, као и невероватној пажњи коју данашња деца посвећују рачунарима и операцијама са њима.

       Непуне две године касније пружа јој се шанса за радно место асистента на Високој техничкој школи струкових студија у Пожаревцу, где и данас ради, и овде примењује знања стечена на докторским студијама:

      -Рад са студентима донео је промене: градиво али и приступ рада су другачији. Градиво је доста озбиљније, но, користимо методе и технике које константно побољшавамо не би ли смањили оптерећења током семестра. Самим тим студенти схватају да, иако су имали проблема са математиком у средњој школи, не значи да ће им математика представљати проблем и на студијама, јер је генерално највећи проблем осободити их страха од математике који је у већини случајева неоснован. Зато се трудим да им градиво објасним на више различитих начина, не би ли их више приближила материји, без обзира на област о којој говорим. Трудим се да током вежби нове појмове, о којима су већ чули на предавањима, представим опуштено и са што већим ентузијазмом јер је и мени тако више одговарало током студија, говори о свом начину рада са студентима Александра ЈанковићВисока техничка школа стуковних студија је сјајно место за рад, поготово за млађи наставни кадар, јер омогућава изванредни научни развој, одлично место за примену нових знања, стручне екскурзије, као и низ саветовања и трибина у којима су укључени чланови колектива, а које су јако интересантне и применљиве у свакодневном животу.

 

Дарко Стојићевић: Крупним корацима ка докторату

 

Darko SДипломирани мастер инжењер пољопривреде Дарко Стојићевић рођен је у Пожаревцу децембра 1987. године. По завршеној Основној школи у Топоници крај Малог Црнића, уписао је средњу Пољопривредну школу „Соња Маринковић“ у Пожаревцу. У овој образовној институцији похађа смер за пољопривредне техничаре који завршава 2006. године и то као ђак генерације. Исте године уписује основне академске студије на Пољопривредном факултету у Земуну, на одсеку Заштита биља и прехрамбених производа које завршава на Светог Саву 2011. године одбраном дипломског рада „Испитивање ефикасности препарата SEDEF a.м. fenoksaprop-p-etil“. Талентовани и упорни заљубљеник у поменуту област пољопривреде, наставља сегмент научно-истраживачког рада, што је привукло нашу пажњу и резултирало разговором који смо направили са њим.

– Одмах по добијеној дипломи уписујем докторске студије на матичном факултету у оквиру Катедре за пестициде, групе за Хербологију, а као ментора одабрао сам проф. др Саву Врбничанина – говори нам Дарко Стојићевић. – Годину дана доцније постајем стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја, након чега се укључујем у наставни програм групе за Хербологију. Од марта 2012. до децембра 2014. године на свом факултету учествовао сам у одржавању вежби из предмета Хербологија, Основи агротехнике, Основи хербологије на основним академским студијама за смерове: Фитомедицина Воћарство и виноградарство, Ратарство и Хортикултура. Такође, учествовао сам и у извођењу вежби из предмета „Екологија семена корова“.

Овај млади човек децембра 2014. почиње са радом у Високој техничкој школи струковних студија у Пожаревцу на месту сарадника у настави за области Агрономија и Заштита животне средине. Но, уз овај сегмент, ни у једном тренутку није запоставио истраживачко-научни рад:

– На истом радном месту сам и данас где са студентима изводим вежбе из предмета „Ентомологија“, „Фитофармација“, „Корови и њихово сузбијање“, „Екологија животиња“, „Биологија 2“ и „Специјална ентомологија“, објашњава нам Дарко. – И, као што сте поменули,  те обавезе ми не праве препреку да се активно бавим научним радом и истраживањима. Кандидат сам за члана „Друштва за заштиту биља Србије“ и Европског друштва за испитивање корова „EWRS“. Поред наведеног био сам учесник и следећих пројеката:  FP7 REGPOT Project AREA  „ Унапређење истраживања у пољопривредним и прехрамбеним наукама на Пољопривредном факултету универзитета у Београду“  (међународни пројекат), SMARTER project-који се бави праћењем, мониторингом и начинима сузбијања амброзије Ambrosiaartemisifolia (међународни пројекат),  Пројекат III 46008: Развој интегрисаних система управљања штетним организмима у биљној производни са циљем превазилажења резистентности и унапређења квалитета и безбедности хране.

Дарко Стојићевић је учествовао на бројним међународним конгресима и семинарима у земљи и иностранству (Чешка, Француска) на којима је презентовао радове базиране на резултатима свог научно-истраживачког посла. Објавио је близу 30 научних радова, а у процесу рецензије је рад за часопис на СЦИ листи. На међународном Конгресу о коровима који је одржан у Врднику септембра прошле године у оквиру квиза „Учење и знање нас повезују“, заузео је прво место и показао се као најбољи познавалац корова међу такмичарим из бројних  земаља.

Упоредо са послом у настави и радом на докторској дисертацији чију одбрану очекује за годину дана,  Дарко је своје ваннаставне активности усмерио на послове  везане за пољопривредну производњу и заштиту биља.

Приватни посао подразумева подизање вишегодишњих засада, орезивање, одржавање и прављење програма заштите. Под стручним оком држим близу 20 хектара засада воћа: крушка, лешник, орах, јабука, шљива.

Уз све што смо сазнали, вреди поменути да се Дарко активно бави спортом, првенствено фудбалом.

– Тако је! Под уговором сам са Фудбалским клубом „Радник“ из  Салаковаца који се такмичи у Браничевској окружној лиги, прича нам Дарко. – Претходни клубови за које сам играо били су „Напредак“ из Великог Црнића у коме сам провео 6 година и „Интеграл“ из Батуше, чије сам боје бранио две сезоне. Поменућу и то да за Високу техничку школу струковних студија наступам у одбојкашком такмичењу „Лига просветних радника“.

За крај нашег сусрета и разговора, занимало нас је како Дарко проводи слободно време и који су планови за будућност.

– Слободног времена, уз активности које сам навео – имам веома мало. Но,  користим га за дуге шетње са мојом лепшом половином. Када стигнем одлазим на пецање, а велика пасија ми је гајење цвећа, одговара Дарко. – Планови за будућност?… Наравно – диплома доктора наука и заснивање породице!

                                                                                                                                                          Влада Винкић