Недељник “Реч народа” подсећа на давно прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
12.11.1995.
Одлазак дечјег лекара Миомира Бранковића
У Пожаревцу је умро прим. др Миомир Бранковић. Рођен је у Београду 14.10.1923., Медицински факултет завршио 1952. Са средњом оценом 9,8, специјализацију 1960., а звање примаријуса је добио 1969. Докторску дисертацију ,,Еволуција методологије рада Дечијег диспанзера у Пожаревцу 1960-1977“ одбранио је на Медицинском факултету у Београду 26.3.1980. Био је дугогодишњи руководилац Дечијег диспанзера у Пожаревцу.
19.11.1850.
Станојло Вукчевић, лекар, заробљеник, председник Скупштине…
У Јасиковици је рођен др Станојло Вукчевић. Медицински факултет је завршио1884 .у Паризу. Постављен је за среског лекара у Пожаревцу 1887, а за окружног физикуса 1894. Са др Станојем Нешићем преводи књигу проф .Универзитета у Бечу, др Ернеста Брикеа ,,Како ћеш сачувати живот и здравље деце“ која је штампана 1892. У Пожаревцу. Као првак Радикалне странке 1901. Изабран је за члана и секретара Сената, 1908. у време анексије Босне и Херцеговине био је председник Народне скупштине Србије. Током I светског рата налазио се у заробљеништву у Бугарској. После рата био је на функцијама: помоћник министра народног здравља, председник Клуба лекара, (1928) и Друштва лекара у Пожаревцу (1930).
22.11.1835.
Кнез Милош у Дворској школи
Кнез Милош са супругом Љубицом, присуствовао је полагању испита својих синова у Дворској школи у Пожаревцу. Пред управитељем школе Ђорђем Зорићем, кнежевић Михаило је са одличном оценом положио француски језик. Од 1836. Дворкса школа ради у Београду.
22.11.1836.
Да се нико не меша у послове терзија
Терзијски еснаф у Пожаревцу жалио се кнезу Милошу на оне који нису терзије, а мешају се у послове њиховог заната. Молили су кнеза да болтаџије, абаџије и ћурчије не раде терзилук, јер терзије од тог занимања живе и не мешају се другима у пословање.
Припремио З. Стокић