Недељник “Реч народа” овом рубриком подсећа на давно прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Учитељи на списку
(19.март 1858)
Издата је наредба да се сачини списак свих учитеља који се налазе у служби у варошици Пожаревац. Истовремено су надлежни затражили и да се доставе на увид оцене учитеља о њиховом раду у школској 1856/57 години.
Пожаревљанин у Влади Николе Пашића
(21. март 1892)
У реконструисану владу Николе Пашића ушао је државни саветник Илија М. Душманић као министар привреде.Душманић је био професор пожаревачке гимназије и првак Радикалне странке у Пожаревцу.
Почетак рада Занатлијске школе
(22. март 1893)
Отпочела је са радом Занатлијска школа у Пожаревцу, коју је свечано отворио министров изасланик Шокорац у присуству државне, грађанске и војне власти, а присуствовали су и професорски колегијум Гимназије, наставно особље основних школа, представници окружног трговачког одбора, трговци, занатлије и грађани. Школа је у гимназијској згради радила само недељом и празником, а Правила о раду урадио је Владислав Тителбах. Реч је о трогодишњој школи која је школовала: коларе, абаџије, лимаре, столаре, сатлере, коваче, терзије, пушкаре, браваре, ужаре, кожухаре, опанчаре, кројаче, месаре, лончаре, обућаре…Након велике пољопривредне изложбе 1895. у новуизложбену зграду, на углу данашњих улица Партизанске и Дунавске (место садашњих зграда солидарности) селе се ученици Занатлијске школе.
Основано Пожаревачко радничко друштво
( 24.март 1902)
У кафани ,,Златни крст” одржан је раднички збор на коме је основано ,,Пожаревачко радничко друштво“. За првог председника изабран је Богдан Спасојевић, обућарски радник, за секретара Борислав Васиљевић, столарски радник, а за благајника Ото Брајер, лимар. У Управни одбор ушло је осам радника, међу којима и Светозар Ђорђевић.Међутим, оваорганизација радила је до мартовских демонстарација (1903) када јој је забрањен рад, а поновно формирање уследило је у јулу исте године (1903).
Припремио Зоран Стокић