2018-03-25T11:42:01+02:00 25. марта, 2018. 11:42 |

В Р Е М Е П Л О В

Недељник „Реч народа“ овом рубриком подсећа на давно прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.   

Учитељи на списку

(19.март 1858)

         Издата је наредба да се сачини списак свих учитеља  који се налазе у служби у варошици Пожаревац. Истовремено  су надлежни затражили и да се доставе на увид оцене учитеља о њиховом раду у школској 1856/57 години.


Пожаревљанин у Влади Николе Пашића

 (21. март 1892)

У реконструисану владу Николе Пашића ушао је државни саветник Илија М. Душманић као министар привреде.Душманић је био професор пожаревачке гимназије и првак Радикалне странке у Пожаревцу.


Почетак рада Занатлијске школе

 (22. март 1893)

Отпочела је са радом Занатлијска школа у Пожаревцу, коју је свечано отворио министров изасланик Шокорац у присуству државне, грађанске и војне власти, а присуствовали су и професорски колегијум Гимназије, наставно особље основних школа, представници окружног трговачког одбора, трговци, занатлије и грађани. Школа је у гимназијској  згради радила само недељом и празником, а Правила о раду урадио је Владислав Тителбах. Реч је о трогодишњој школи која је школовала: коларе, абаџије, лимаре, столаре, сатлере, коваче, терзије, пушкаре, браваре, ужаре, кожухаре, опанчаре, кројаче, месаре, лончаре, обућаре…Након велике пољопривредне изложбе 1895. у новуизложбену зграду, на углу данашњих улица Партизанске и Дунавске (место садашњих зграда солидарности) селе се  ученици Занатлијске школе.


Основано Пожаревачко радничко друштво                             

( 24.март 1902)

У кафани ,,Златни крст” одржан је раднички збор на коме је основано ,,Пожаревачко радничко друштво“. За првог председника изабран је Богдан Спасојевић, обућарски радник, за секретара Борислав Васиљевић, столарски радник, а за благајника Ото Брајер, лимар. У Управни одбор ушло је осам радника, међу којима и Светозар Ђорђевић.Међутим, оваорганизација радила је  до мартовских демонстарација (1903) када јој је забрањен рад, а поновно формирање уследило је у јулу исте године (1903).

                                                                                    Припремио Зоран Стокић