Недељник “Реч народа” овом рубриком подсећа на давно прохујала времена пожаревачке вароши. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Тарифник за поштаре
- мај1827.
Кнез Милош је у Пожаревцу донео Тарифник по коме су плаћани ,,Татари“ (поштари). Плата за ,,татара“ на релацији Крагујевац – Пожаревац – Крагујевац била је 80 гроша. Од Крагујевца до Цариграда по 120 гроша на коње, па колико коња буде потребно, плус јело и пиће, напојница суруџијама на путу и по 14 гроша на дан.
Сто десет година апотекарства
21.мај1967.
Откривањем спомен плочеобележено је 110 година апотекарства у Пожаревцу. Спомен плочу је открио Бранко Ивошевић, нови председник СО Пожаревац, а свечаности суприсуствовали: Момчило Моша Трифуновић, директор апотекарске установе, Коста Влаховић, комерцијалиста и Александар Дамански, професор декан на Фармацеутском факултету у Београду.
Први стручни састанак лекара
22.мај1930.
У сали хотела ,,Српска круна“, одржан је први стручни састанак Друштва лекара у Пожаревцу. Предавач је био др Вукота Божовић, спец. опште хирургије. Радио је у Пожаревцу у више наврата од 1923.до 1929, као хирург Пожаревачке болнице, а 1929. са још двојцом колега отворио је прву приватну Поликлинику која се налазила у Гимназијског улици бр.4 (данас зграда Управе прихода преко пута економске школе). ДрВукота је у културном животу Пожаревца оставио неизбрисиве трагове пре свега у историјату позоришта.
Доктор Максим – дворски лекар
23.мај1834.
Др Максим Николић Мишковичев постављен је за дворског лекара у Пожаревцу и главног лекара Великогсердарства подунавског.Кнез Милош му је саопштио да му је дужност да на његовом двору посећује болесне и да све болеснике Великог сердарства, који се јаве, бесплатно лечи.За то је имао плату од 720 форинти у сребру. Др Максим рођен је 1804.у Сремским Карловцима, дипломирао је у Пешти 1834, а дисертацију је посветио кнезу Милошу, чији је био стипендиста.