Недељник “Реч народа” овом рубриком подсећа на давно прохујала времена вароши пожаревачке. Прелиставајући стару штампу и пожутеле фотографије, сарадници наше Редакције проналазе познате и мање познате занимљивости које су обележиле једно време и у овом својеврсном времеплову старије читаоце подсећају, а млађе упознају са личностима и догађајима који су били саставни део тадашње свакодневице.
Отворен Дом женског друштва
3.новембар 1935. – Свечано је отворен нови Дом Пожаревачког женског друштва. Присуствовали су изасланици и делегати из Београда, Земуна, Новог Сада, Крагујевца, Ужица, Зајечара… Пригодан говор одржала је председница Друштва Катарина Петровић, а о његовом хуманом раду говорила јеЉубица Јовановић, чланица. Зграда Дома подигнута је на темељима некадашње зграде која је срушена. Градња новог објекта започела је 1934. по пројекту и надзором пожаревачког инжењера, арх Светислава М. Симића. Дом је имао све услове за рад Женске раденичке школе, Ћилимарске школе и Школе за трикотажу. Имао је и своју трпезу која је отворена 15. јануара 1936. у којој су се бесплатно хранила 32 најсиромашнија ученика. Дом се налазио у Улици Александра Николајевића (Лоле Рибара) у којој је данас Медицинска школа.
Рођендан Милене Павловић Барили
5. новембар – У Пожаревцу је рођена Милена Павловић Барили, сликарка, илустратор, песникиња и једна од наших најзначајних уметница међуратног периода. Као дете уметника Милена је још у раној младости показивала заинтересованост и таленат за уметност. Сликарство студира у Београду и Минхену. Узор јој постаје сликар Де Кирико. Своју прву изложбу имала је у Београду 1928. У њеним радовима приметни су женско – сетни ликови, велови, крилати младићи на штулама, антички стубови, Венера без руку, лепезе, птице, а нешто касније и симболи дискетног надреализма. Од 1930. је у Шпанији, Риму, Паризу и Лондону где се дружи са европском елитом и где излаже своје радове. У Њујорку је живела све до своје изненадне и преране смрти 6. марта 1945. За живота је урадила више од 300 радова, пуно скица и цртежа. Њени радови се налазе у њеној кући – Спомен галерији у Пожаревцу која носи њено име, у Народном музеју у Београду и у Риму.
Одлазак чувеног акустичара из Пожаревца
13.новембар1991. –У Београду је умро Милорад – Миле Б. Марјановић, један од пионира џеза у Србији између два светска рата. Рођен је 20. новембра 1910. у Пожаревцу где је започео да учи виолину. У међувремену одлази у Немачку на студије технике које затим наставља у Београду и где постаје члан музичког састава ,,Џоли бојс”. Са њима следе турнеје по Турској, Румунији и Бугарској. Након извесног времена прелази у ансамбл ,,Саџо”, а нешто касније за потребе радија оснива свој мањи састав ,,Мелоди бојс”. Поред виолине повремено у џез и плесним саставима свира бас и бубњеве. Пред Други светски рат једно време био је члан Београдске филхармоније. По завршетку рата дипломирао је на Електротехничком одсеку Техничког факултета и читав радни век проводи као инжењер у Радио Београду, касније Радио – тевевизији Београд на пословима пројектовања тонских студија и студијског снимања звука. Као просторни акустичар сарађивао је на реновирању концертне дворане Коларчевог народног универзитета.