Васкрс је највећи хришћански празник, дан када је васкрсао Исус Христ. Идеја ускрснућа, коју је прихватила хришћанска црква, на најадекватнији начин потенцира сталну цикличност и бесмртност природе. Ускрс се прославља по лунарном календару, увек прве недеље после пуног месеца, након пролећне равнодневице. Покретни је празник. Православни Ускрс никада не пада пре Благовести 7. априла, ни после Ђурђевдана 6. маја.
Ове године православни Ускрс се прославља 8. априла. О обичајима који су везани за Ускрс и чине његов саставни део, етнолог Народног музеја у Пожаревцу, Даница Ђокић каже:
-Прва асоцијација која се везује за Ускрс су обојена јаја. Она се најчешће боје на Велики петак. Прво се боји у црвену боју. Прво црвено обојено јаје се чува током године као заштитник куће и породице. Назива се „чуваркућа“. Црвено јаје је имало посебну симболику. Оно се провлачило кроз кошуљу ради здравља. Из истог разлога, првим обојеним црвеним јајем су се мазала деца по образу да буду здрава. За Ускрс су се припремали и посебни обредни хлебови са бојеним јајима убоденим у тесто. За сваког члана породице месио се посебан колач са једним јајетом у средини. Прва храна које се узима након Великог седмонедељног поста је ускршње јаје. Ускршњи ручак почиње туцањем јаја. При томе сви настоје да одаберу јаје које ће по облику и тврдоћи љуске разбити што више других. Оваквој победи највише се радују деца. Разбијено јаје узима победник.
Велики дани
Најзначајнији дани ускршњег циклуса су Велики четвртак, Велики петак, Ускрс, Мали Ускрс и Побусани понедељак. На Велики четвртак је одржана Тајна вечера. У обредној пракси становника браничевског краја, то је дан када се вода намењује покојницима, а обичај се зове пуштање воде.
Велики петак је за хришћане дан опште жалости, јер је тада разапет Исус Христ. У православним црквама не звоне звона, већ се за молитву дозива дрвеним клепалима. Обреди су усмерени на бојење и шарање ускршњих јаја. Обавезно се користи црвена боја, због симболике живота и невино проливене Христове крви.
У недељу, на сам Васкрс, у свим православним храмовима дуго звоне црквена звона најављујући радосно ускрснуће у живот Исуса Христа.
Прва недеља по Ускрсу се зове Мали Ускрс или Томина недеља, када се Христ показао и свом ученику „неверном“ Томи.
Први понедељак после Васкрса, зове се Побусани понедељак. По народном веровању тог дана треба побусати гробове умрлих бусењем са зеленом травом. Излази се на гробља, пале се свеће, уређују гробови и на њих износе фарбана васкршња јаја. То је дан посвећен мртвима.
ХРИСТОС ВАСКРСЕ
Од Ускрса па све до Вазнесења Христовог, Спасовдана који пада увек у четвртак, четрдесетог дана од највећег хришћанског празника, људи се поздрављају са „Христос васкрсе“. Отпоздравља се са „Ваистину васкрсе“.
„Христос васкрсе“ и „Ваистину васкрсе“ изговара се и приликом туцања јаја. Један од најлепших васкршњих обичаја је даривање јајима. Фарбаним јајима се даривају сви гости који уђу у кућу, деца, комшије, рођаци, пријатељи…
Ускршња трпеза је након дугог поста, богата. Према прилици, спрема се јагње, прасе или друга меса и служе уз хлеб са обојеним јајетом и првим пролећним поврћем. Некада су се правили колачи са медом и орасима, сада су то углавном, као посебна врста слаткиша, торте.
На Васкрс се према обичајима устаје рано у зору, а на спавање иде након поноћи – да се не би улењило и да до наредне године не би било поспаности.
Пошто је највећи празник, Васкрс се у неким крајевима Србије назива и Велигдан.