Хришћани славе Васкрс, највећи празник којим се прославља васкрсење Исуса Христа.
Поводом овог најрадоснијег празника, православним верницима овога краја ускршњом посланицом обратио се митрополит браничевски др Игнатије Мидић следећим речима:
-Христос васкрсе, заиста васкрсе! Ово је поздрав којим се ми хришћани поздрављамо и он изражава највећу радост, али и обележава догађај Христовог васкрсења из мртвих, који је темељ наше вере. Јер, како каже свети апостол Павле, ако мртви не васкрсавају, узалудна је проповед наша и узалудна је вера ваша, боље да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети. Међутим, Господ наш Исус Христос, Син Божији који је постао човек, умро је као човек и васкрсао у трећи дан, отворивши и нама пут у васкрсење.
Овај догађај указује на две веома важне чињенице. Прва је да је наш највећи проблем -смрт. Свети апостол Павле смрт назива последњим непријатељем. Читава творевина, а нарочито човек, тежи да живи вечно, међутим, смрт је та која прекида наш живот. Нажалост, данас људи често заборављају на тај проблем и желе да покажу да је смрт сасвим природна ствар. Међутим, у нашим животима, у животу свакога од нас, она никада не може бити природна. Сви се бојимо смрти, били тога свесни или не, и читав наш живот некако је усмерен на борбу против смрти и на очување живота.
Последица тога што смо смрт заборавили као највећег непријатеља и човека и читаве природе јесте управо то што данас имамо ратове у којима гину милиони људи, деце и недужних. О томе се често и не говори, већ се помињу економски губици, новац, нафта и енергенти доведени у питање, док се недовољно пажње обраћа на смрт толиких невиних људи. То је, прва, основна истина која произилази из догађаја Христовог васкрсења.
Друга је да је Господ наш Исус Христос победио смрт. Он је умро и трећега дана васкрсао, што значи да и ми можемо да васкрснемо, да превазиђемо смрт, али једино у Господу, једино у Христу. Само кроз заједницу са Господом можемо да превазиђемо смрт и живимо вечно. Ми смо створена бића, створени из ничега, и, како каже свети Атанасије Велики, наша природа је некадашње небиће. Ако се ослонимо само на себе, отићи ћемо у небиће, односно умрећемо, нећемо имати живота. Зато је једини спас од смрти у Христу и у заједници са Њим, јер у Христу долазимо у заједницу са Светом Тројицом, са Богом Оцем и Духом Светим.
На који начин се остварује та заједница? То је веома важно да знамо, јер и то често заборављамо. Та заједница се остварује пре свега кроз крштење. Духом Светим, кроз крштење, сједињујемо се са Сином Божијим и постајемо синови Божији по благодати. Јер Бог Отац, љубећи свога Сина, љуби и све нас који смо у Њему сједињени. То је као када мајка воли своје дете, па воли и ону децу која се са њим играју и која га воле. Утолико пре Бог Отац види нас у Христу као своју децу.
Други начин, који је наставак овог крштења и сједињења са Господом, јесте Света литургија и Свето причешће. У Светој литургији пројављује се сам Господ. После свог вазнесења на небо, Он је оставио себе, Духом Светим, овде међу нама, кроз служитеља Свете литургије, а то је епископ. Зато свети Игњатије Богоносац каже: тамо где је епископ, тамо нека буде и сав народ, јер као што је тамо где је Христос, тамо је и васељенска Црква. Он указује на то да је епископ икона Христова, присуство Христово овде на земљи. Отуда и толико поштовање нашег народа према епископу, али и према свештеницима и клиру.
Када дођем да служим негде, окупи се много народа и сви желе благослов. Али то не би чинили када би у мени видели само обичног грешног човека, него у мени виде Господа који се ту пројављује. И на тај начин и нама скрећу пажњу да то не заборавимо.
Наравно, кроз поштовање Христа поштујемо и треба да поштујемо и све друге који су сједињени са Њим, све људе. Господ се поистовећује са свима који су крштени и са Њим сједињени у Светој литургији. Зато и каже: кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте. То значи да нам говори да се поистовећује са нама и да наш однос према другом човеку треба да буде као однос према самом Христу. И то се управо остварује у Светој литургији.
Света литургија је зато постала и увек била основ и парадигма нашег живота. То је пре свега заједница са другима, јер не можемо постојати једни без других. Иконе смо Божије, а Бог је Света Тројица, није самац, није индивидуа, него заједница личности – Оца, Сина и Светога Духа. Само у заједници са Другим, пре свега са Богом, и са другим људима, ми постајемо личности, односно задобијамо живот вечни.
То можемо видети и из сопственог искуства: када некога волимо и везани смо за њега, не можемо без њега. Тешко нам је и да замислимо живот без онога кога волимо. Истовремено, онај који нас воли даје нашем постојању пуноћу, и тада осећамо радост живота и желимо да се та радост никада не заврши. То нам показује да је заједница са другим основ нашег постојања.
Зато ћу овим и завршити: вера наша је Црква, заједница са Господом, а преко Њега и са Богом Оцем и Духом Светим, и са свима онима који су са Њим сједињени. И њих ће Господ, све који су са Њим сједињени, васкрснути у последњи дан, када поново дође у сили и слави да суди свету. Њему нека је слава и хвала за све што је учинио и чини за нас, Христос васкрсе, честитао је празник митрополит браничевски др Игнатије Мидић.
И.Р.