На 23. Limes конгресу одржаном и Инголштату 2015. године Србија, односно Археолошки институт у Београду су добили номинацију за организацију наредног конгреса који окупља научнике, археологе и историчаре истраживаче пограничних области велике Римске империје. Конгрес који има светски значај, одржава сe сваке треће године и 2018. први пут ће домаћин бити Србија.
Избор је пао на археолошки локалитет Виминацијум којим руководи проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког института:
-Limes конгрес је најједноставније речено, археолошка олимпијада на коју долазе стручњаци из целог света и саопштавају резултате својих истраживања. Идеја нам је била да се не одржи у Београду већ на аутентичном локалитету – Виминацијуму што је отворило проблем смештаја јер стиже око хиљаду научника.
Виминацијум није случајан избор без обзира на проблеме око организације, пре свега смештаја овако значајног скупа. Локалитет је управо то, limes, гранична област у којој је боравила војска – легије по устројству и организацији велике Римске империје.
-Долази око хиљаду научника из целог света, каже др Кораћ. Ми у Виминацијуму немамо такве смештајне капацитете, наш научно – истраживачки центар није довољан. Тако је пала идеја да направимо један легијски логор у коме би била смештена половина учесника. У Виминацијуму градимо логор који ће бити десет пута мањи од класичног легијског и моћи ће да прими 480 посетилаца.
Земљани радови на изградњи легијског логора са десетак у потпуности реконструисаних римских војних барака су почели. Бараке ће изгледати идентично као оне оригиналне од пре две хиљаде година, али ће истовремено пружати и комфор савременог света, неизоставно купатило. Собе ће имати три до четири спратна кревета, а учесници Конгреса аутетнични осећај римских легионара које проучавају:
-Сигуран сам, каже уз карактеристичан осмех др Кораћ коме идеје никад не недостају, да ће млади истраживачи уживати у осећају да бар тих десет дана живе животом римских легионара.
Остали учесници Конгреса у Виминацијуму 2018. боравиће тих десетак дана у септембру у околини, хотелима и квалитетном приватном смештају од Сребрног језера до Пожаревца.
ЕДУКАТИВНИ ДЕЧИЈИ КАМП
Када прође Limes конгрес и научници и истраживачи из целог света оду из Виминацијума, а можда и пре тога, римски војни логор постаће „римски дечији камп“ едукативног карактера, најављује проф. др Миомир Кораћ објашњавајући своју замисао:
-Пошто не волим да правим ништа за једну употребу и за десет дана јер, би то било превише скупо, легијски логор ће постати дечији камп едукативног карактера, отворен за сву децу света и пре свега са Браничевског округа. Пошто деци није занимљива само едукација и морате их забавити и окупирати им пажњу и на друге начине, преко пута кампа направићемо „авантура парк“ са спортским и другим садржајима који ће им употпунити физичке активности.
„Авантура парк“ сходно месту на коме се налази, не би био тако обичан већ забаван на историјски начин. Могао би да копира, на нивоу дечије игре, оно што су римски легионари радили учећи војнички занат.
О ВИМИНАЦИЈУМУ И АРХЕОЛОШКОМ ТУРИЗМУ
Римски императори – српски бренд
Археолошки локалитет Виминацијум, седиште и главни град римске провинције Горње Мезије и војни логор са почетка Нове ере требало би да буде уврштен на УНЕСКОВУ листу светске културне баштине за две до три године, сматра др Миомир Кораћ, директор Археолошког института у Београду који је читаву своју научну каријеру и добар део живота посветио управо овом античком налазишту. Такође сматра да је античко археолошко богатство Србије потенцијал који кроз археолошки туризам може земљи да донесе бруто обрт од 300 милиона евра годишње. Његова визија археолошке туристичке империје започиње управо од Виминацијума:
-Ја сам дуго овде, негде од студентских дана, 1981. Пошто сам се нагледао каква се богатства крију испод земље, просто сам направио у глави визију како би археолошки локалитет волео да изгледа. Прва мисао је била да од тога можемо да створимо производ и истражили смо локалитет уз помоћ свих могућих технологија. Настао је археолошки парк који су људи желели да виде и туристи су почели да долазе. Са тог нивоа смо направили корак даље и добили научно – истраживачки центар изграђен као римска вила „Рустика“ и то се опет уклопило у туристичку понуду. Са друге стране имали смо комфор да наставимо истраживање локалитета, па смо направили амфитеатар и сада прелазимо на трећи ниво. Почели смо да градимо limes парк у који ће долазити деца у едукативни камп и то ће нам омогућити да зарађујемо новац за нова археолошка истраживања. Виминацијум је имао и хиподром, храмове, царску палату, театар. Наравно да наша средства комбинујемо са међународним пројектима и полако Виминацијум добија одличја туристичког потенцијала.
ЦАРСКА РУТА
Како направити још јачи потенцијал је за др Миомира Кораћа једноставно, математичко питање:
-Тако што ћете уместо једног направити више, десетак Виминацијума. Направићете руту која се базира на бренду који Србија апсолутно има. У данашњем смислу речи Србија је једина држава која је имала 18 римских императора – највећи број рођених ван Италије. Само повежете места где су римски императори рођени и добијете туристичку руту и низ од 600 километара. Пут би водио кроз царске градове Сирмијум, Сингидунум, Виминацијум, Наисус, Феликс ромулијана, Царичин град, Јустинијанову Приму код Лебана. То не може да се погледа за један дан, треба 7 до 10 дана да се обиђе простор и то може да доведе 300.000 посетилаца годишње и вишемилионску туристичку добит у еврима.То није тешко израчунати.
Зато др Миомир Кораћ сматра да би држава требало да археологију прогласи за један од својих стратешких интереса:
-Туристи данас траже „доживљај“, а археолошки туризам то може да пружи на аутентичан начин.
Виминацијум је модел за археолошки туризам у Србији. За сада једини испуњава услове и критеријуме за „Пут римских царева“ као туристичког бренда Србије.
Виминацијум – туристичка мета
Годинама се рачунало да римски археолошки локалитет Виминацијум смештен усред Стига, између површинског копа угља и термоелектрана Дрмно посети на годишњем нивоу око 60. 000 туриста и знатижељника из целог света. Међутим, каже др Кораћ, испоставило се да је број много већи:
-Водичи, у Виминацијуму их има седам, недавно су ми рекли да има седмица и месеци када дође и по 3.000 посетилаца дневн, па треба поново рачунати.
Виминацијум пуно посећују деца јер чува још једно благо: Вику. Вика је мамут о чијем је проналску на дубини од 27 метара при ископавању јаловине на копу, вест обишла свет.
Вика је један од три у потпуности очуваних скелета мамута у свету. Први је нађен у Сибиру, у санти леда, други је Кика, такође наш, кикиндски. Са копа је измештена у палеонтолошки парк у положају у коме је нађена и у међувремену, шест година касније је добила друштво – шест малих мамута огромних кљова из каснијег периода.
Тако Виминацијум има мамуте. Деца воле да их виде и долазе да задовоље своју машту.