Вирус смеђе набораности плода парадајза (TоBRFV) потиче из рода „tobamovirus“, из фамилије „virgaviridae“. Први пут је детектован у Европи, 2014. године (Израел), у пластеницима, а уочена је појава и на отвореном пољу.
TоBRFV спада у групу јако вирулетних, односно постојаних вируса. Главни извори преноса, овог веома инфективног вируса су семе и расад, као и касније тек формирани плодови парадајза и паприке.
Извођењем разних агротехничких мера, нарочито механичким путем разним оруђима, обућом, опремом, приликом радова у пољу, могу бити главни начини ширења овог јако вирулетног вируса.
Развојем глобалне трговине и њеном дистрибуцијом семена у различите делове света, поспешује се ширење оваквих вируса, уз велике климатске промене праћене периодима велике суше, нарочито едавске (земљишне). Карактеристике овог вируса су што има способност превазилажења свих извора отпорности, типичних за друге вирусе у повртарским културама.
У нашој земљи, још званично није дошло до појаве овог вируса.
Карактеристични симптоми се пре свега јављају на покожици плода парадајза, у виду смежураности покожице плода, са карактеристичном смеђом бојом. На лишћу се углавном јавља хлороза, губитак боје и благи до изражени мозаик. Промена боје на листовима прати и промену облика самог листа, односно сужавања ивица и набораности целог листа.
Некроза се јавља на стаблу, петељкама листа и плода, као и на чашици цвета. TоBRFV доводи својом вирулетношћу до смањења броја цветова на биљци, што изазива смањење заметања и слабијег квалитета плодова. Поред карактеристичне смежураности покожице плода, може се јавити и мраморавост плодова.
Главни симптоми на усеву паприке су појава мозаика и лисна хлороза. Плодови добијају испупчења у виду плихова на површини, а касније може доћи и до појаве, зависно од сортимента, жућкастих, црвенкастих или зелених пега, од којих се плодови паприке додатно деформишу.
Најважније мере за контролу ове вирозе су здраво семе и расад, дезинфекција семена, излагање семена високим температурама, или хемијска дезинфекција потапањем у раствор натријумтрифосфата (10 процената, у трајању од 3 сата). Такође, неопходн је предузети санитарне мере које подразумевају да свако ко ради у пластеницима, стакленицима, требало би редовно да пере руке, носи чисту и стерилну гардеробу, да врши дезинфекцију свих оруђа и обуће при уласку и изласку из пластеника, односно стакленика. Врло је важно просторије одржавати, сва врата и отворе на пластеницима, стакленицима, обавезно је уклањати и уништавати заражене биљке, а по завршетку сезоне, уклањати биљне остатке.
Милош Радовановић, дипл. инж. заштите биља,