Гран при 17. Бијенала „У светлости Милене“ припао је академском сликару Владимиру Пајевићу за слику уље на платну „Предсказање“. Образлажући одлуку жирија у саставу Катарина Зарић (лауреат претходног Бијенала), Наталија Симеоновић, академска сликарка и Виолета Томић, историчар уметности, да Гран при додели Владимиру Пајевићу, Катарина Зарић је рекла да је Пајевић у конкуренцији 16 сликара најслојевитије одговорио теми „Кључевима Милениног сна“ својом сликом „Предсказање“.
-Поседује лични и однеговани ауторски исказ уз велико поштовање сликарске технике. Иако су слике мањег формата зраче монументалношћу, повезујући у исто време вамвремље и свевремље уз специфичан ликовни сновиђај, рекла је Катарина Зарић.
Друга награда додељена је академском сликару Предрагу Пеђи Милошевићу за дело „Неузвраћена љубав“ на којој се он хармонизовао са Милениним светом симбола, како у иконографском, тако и у постигнутим атмосферама кроз које зрачи музичка вибрантност. Трећа награда припала је Анђели Ристић за диптих „Сновиђење“ на којој сликарка истиче оригиналност приступа теми, тако што у свом истраживачком и сликарском поступку прати путању од Милениних песама ка слици, показујући да реч постаје ликовно дело.
Управница Фондације „Миленин дом“ Љиљана Дабић захвалила се локалној самоуправи јер препознаје важност ове манифестације и наглашава да је Бијенале прилика да се оплеменимо уметношћу којој је Милена била посвећена читавим својим бићем.
-Као што је Даница Павловић, Миленина мајка завештала овај простор за успомену на Миленину младост и таленат, тако је и град Пожаревац ово Бијенале завештао инспирацији и таленту савремених уметника, са надом да ће Миленин живот и стваралаштво бити додатно надахнуће, казала је Љиљана Дабић.
Седамнаесто Бијенале „У светлости Милене“ отворио је председник Скупштине града Пожаревца Бојан Илић истакавши да је ова манифестација само један од начина којима се изнова подсећа сликарска јавност на то какав је бисер уметничког дара оформљен у Пожаревцу.
-Сјај тог бисера био је превише јак да би сијао само једном граду и само једној држави, па је својом светлошћу дотакао и Европу и Северну Америку, па потом и читав свет. Њен рад прекинут прераном смрћу, није оставио довољно Милениних дела, али она која су иза ње остала, довољна су за читаву вечност стварања. Тај таленат није се могао ограничити само на један вид уметности. Милена је све око себе претварала у савршени склад слика стопљених у ликовна дела, и речи преточених у најтананију поезију. Окушавши се и доказавши и у примењеној уметности, ова уметница чију ће вредност време тек доказати, показала је да уметник не може бити занатлија усмерен на један жанр, већ неко ко своју уметност живи и дише сваког секунда, без обзира шта радио и где био. Као Пожаревљанин, морам приметити и бити поносан на очигледан образац који указује на овај наш град и број уметника који су у њему или рођени или у њему стварали – или и једно и друго. Љубав према свом граду велике и светски признате уметнице, чији је култ уважавања и покаткад обожавања и даље жив међу љубитељима уметности у свету, инспирише и нас остале да, свако у свом домену и према својим могућностима, пружи свој максимум да Пожаревац буде још боље и лепше место за живот. Боље и лепше како за уметнике, тако и за оне који у уметности уживају, закључио је Илић.
КЉУЧЕВИМА МИЛЕНИНОГ СНА
Стиховима славне Милене, своје обраћање започео је селектор Бијенала Предраг Пеђа Тодоровић који је између осталог истакао: „ Милена интуитивно спознавши историју света, постаје археолог властите душе, који је у сталној потрази за узвишеном истином. Уморна од јаве, она није дремала већ сневала, мостећи сан и јаву својим уметничким делањем. Мисли јој беху бремените сном, а од митолошких цитата градила је своју властиту митологију. Тако трагајући, она је спознала квинтесенцију великог дела. Кључевима Милениног сна отклопићемо двери васељене, улазећи с оне друге стране света ми ћемо се пробудити у њеном сну. Приђите ближе да бисте видели и осетили лепоту нашег ликовног исказа, који ће оснажити вашу наду, љубав и доброту, добротољубље и лепотољубље су темељи човека“.
Сваке друге године Пожаревац 5.новембра, на дан рођења Милене Павловић Барили, окупи најбоље савремене академске сликаре из Србије и окружења. Седамнаесто Бијенале које се ове године одржава тачно на 110 година од Милениног рођења окупило је сликаре Ану Капор, Џоју Ратковић Гавелу, Предрага Пеђу Милошевића, Матеју Милошевића, Милоша Филиповића Фићу, Владимира Пајевића, Тијану Ђоковић, Весну Моравић Балкански, Анђелу Ристић, Бојану Тривић, Владимира Дуњића, Славка Крунића, Татјану Пировић, Михајла Ђоковића Тикала, Оливеру Мајцен и Јелену Гавелу.
Прво Бијенале одржано је 1983. године, а од другог 1985. по идеји новинара Јована Рајковића носи име „У светлости Милене“. Године 1997. Бијенале добија интернационални карактер уз учешће сликара који стварају ван граница Србије. Изложба слика са 17. Бијенала биће отворена до 30. новембра у Галерији Милене Павловић Барили.
У културно -уметничком програму наступио је ансамбл „Нови звучни талас“, а приказан је и анимирани филм од 35 милиметара под називом „Обасјане сени“, који дочарава један креативни процес преласка из 19. у 20. век – Милениног времена, инспирисан њеном модом, костимом и сликом, аутора Оливере и Демијана Мајцен.
Д.Динић