Црвени крст највећа је и најстарија хуманитарна организација у Србији, која окупља 60 хиљада волонтера. Ову велику породицу чине и млади, и стари. Сви они имају заједнички задатак – пружање помоћи унесрећенима у акцедентним ситуацијама, као и социјално угроженим породицама. Своје време, вештину и знање поклањају без икакве материјалне надокнаде.Развијену волонтерску мрежу има и пожаревачки Црвени крст, организација која у сваком тренутку засигурно може да рачуна на 1.000 волонтера. У њихову спремност да помогну у невољи јавност се уверила толико пута, а у свежем сећању су нам мајске поплаве 2014. године, када је и овај крај Србије био угрожен. У једном тренутку, у помоћ је притекло 150 волонтера.
Јелена Рашић, стручна сарадница у ЦК Пожаревац објашњава да волонтер може постати свако ко то жели и да је кроз волонтерске активности прошао велики број људи, махом младих, које је организација Црвеног крста успела да мотивише на ове изазове.
-Волонтер прво мора проћи обуку за деловање у хуманитарним активностима. Морам да напоменем да је Црвени крст Србије одувек волонтерима пружао подршку у смислу обезбеђивања различитих видова обуке. ЦК и његови волонтери учествовали су на семинарима из области добровољног давалаштва крви и трговине људима, а били смо и део обуке деце и просветних радника у оквиру пројекта „Сигурније школе – отпорније заједнице“. Заједно са хуманитарном организацијом из Велике Плане прошле године смо, поред Велике Мораве, организовали семинар из области деловања у несрећама. Тада је оформљен тим од шест волонтера, који је подига шаторско насеље и где је одржана симулација вежби за евакуацију људи у несрећама. Такође, учили смо како се користе сушилице за извлачење влаге, како се испумпава вода… Спроведене су теоријске и практичне обуке… Рад волонтера је користан и Црвеном крсту, али и широј друштвеној заједници, истиче Јелена Рашић.
Иако волонтер може постати свако, нису баш сви спремни да се у потпуности посвете овом послу, али на сву срећу то се брзо искристалише и постане јасно да ли желиш и можеш овим да се бавиш или не.
-Наша организација остварује чврсту сарадњу са Медицинском школом, али је у реализацију бројних волонтерских активности укључена и омладина из осталих образовних установа. Наш основни задатак је да се волонтери оспособе да сами, без ичије помоћи, спроводе одређене хуманитарне активности. Драго ми је што омладина жели да буде део нашег тима и што своје слободно време троши управо на волонтерски рад. Једна од најлепших ствари која краси волонтеризам је солидарност, истиче стручна сарадница Црвеног крста Пожаревац.
Александра Ћирковић, ученица 4. разреда Медицинске школе, ђак генерације, једна је од многобројних чланова ове велике хуманитарне породице. Све је почело пре четири године када је разредни старешина ушао у одељење и упитао ученике: Ко од вас жели да учествује у акцији добровољног давања крви? Александра се без размишљања пријавила. За кратко време упознала је људе из ЦК, ова врста ангажмана јој се веома свидела и тако је „запливала“ у водама волонтера.
-Надам се да ћу овај хумани позив обављати и убудуће. И за време студија. Иначе, као волонтерка највише учествујем у акцијама добровољног давања крви. Похађала сам семинаре посвећене добровољном давалаштву крви и деловању у несрећама, а прошла сам и обуку у оквиру Пројекта „Сигурније школе – отпорније заједнице“… Током четворогодишњег периода доста тога сам научила, што ће ми користити у даљем животу и односима са људима. Кроз овај рад увидела сам да је, нажалост, многима потребна нека врста помоћи, због чега би што више људи требало да се укључије у армију волонтера, поручује Александра, која је, као волонтерка стекла многе пријатеље из различитих крајева Србије и чијим се сусретима увек искрено обрадује.
М. П.