Кнез Михаило је вишеструко везан за Пожаревац. У њему је провео део најраније младости. Као дечак, био је у кругу породице заједно са мајком, кнегињом Љубицом, старијим братом Миланом и сестрама Петријом и Јелисаветом. Из тог времена, остало је неколико забелешки путописаца, који су посећујући двор Кнеза Милоша у Пожаревцу, приметили и малог Михаила који је певао у хору у цркви приликом рођендана старијег брата Милана, да је у дворској школи положио испит из француског језика са одличним оценама пред родитељима.
Бистар, оштроуман, весео и радознао, научивши се писмености (први помен још из 1828. када је имао само пет година), почео је да упућује писма оцу врло рано. И низ других догађаја који су Кнезу Михаилу остали у сећању на дане проведене у Пожаревцу. И касније кад је постао владар Србије врло често је долазио у Пожаревац. Најчешће, скоро сваке године, долазио је у посету Државној ергели која је, по његовом одобрењу 1866. године добила име „Љубичево” по мајци Љубици која је ту са децом проводила велики део времена у доба када је боравила у Пожаревцу. Као љубитељ коња и коњичког спорта кнез Михаило је „Љубичеву”даривао коње и новчано помагао ергелу. Љубитељи коњарства у знак поштовања према Кнезу Михаилу, широм Србије, па тако и Пожаревљани, крајем 19. века, основали су „Дунавско коло јахача“ Кнез Михаило”. А Пожаревљани, по усвајању првог урбанистичког плана града 1895. и именовања улица, једној од најдужих и најлепше уређених у вароши, дадоше име Кнеза Михаила, омиљеног владаоца Србије и свог некадашњег суграђанина.
Подсећајући се ових историјских чињеница још више смо уверени да Пожаревљани, ако желе да сачувају успомену на Кнеза Михаила, кнеза Милоша, кнегињу Љубицу и богату културно – историјску баштину везану за њих, коју су оставили граду, најмање што могу да учине је, да врате име улици која је носила име Кнеза Михаила.
Пожаревац би тиме одао дужно, заслужено признање Кнезу Михаилу и сврстао се у ред градова који су, поштујући његово дело и име, најчешће важним илицама давали његово име попут Београда, где је његова улица постала један од симбола наше престонице. На ово Пожаревљане обавезује, не само његово име, већ и „Љубичево“, коњички клуб са његовим именом и на крају и саме Љубичевске коњичке игре које су један од симбола Пожаревца.
Што се боре мисли моје…
Први играни филм о најпросвећенијем владару Србије деветнаестог века, Михаилу Обреновићу, биће емитован после серије која је почела да се емитује на РТС-у прошле суботе. Аутори филма узели су за наслов Кнез Михаилову песму испевану поводом неостварене љубави са Клеопатром Карађорђевић, млађом сестром краља Петра Првог Карађорђевића.
Михаило Обреновић, кнез Србије од 1839 – 1842. и 1860 – 1868. за чије владавине је Србија добила кључева од београдске тврђаве, али и од осталих пет градова где су до 1867. још биле турске војне посаде, зачетник првог Балканског савеза, трагично је погинуо у атентату 1868. под неразјашњеним околностима. Занимљиво, за нас Пожаревљане, у овом атентату, као непосреддни извршиоци, били су и Пожаревљани Станоје Рогић, пропали трговац пожаревачки и Лазар С. Марић, некадашњи председник Првостепеног суда у Пожаревцу (1865-1866). Владар који је повео Србију у модернизацијске процесе није, иако популаран у народу, стекао подршку у ондашњој патријархалној Србији.
Мецена позоришне уметности, чијим парама је изграђено будуће Народно позориште, није дочекао да први уђе у њега, погинувши од робијаша и људи пропалих и сулудих идеја. Владар коме је Србија подигла најлепши споменик на тргу испред позоришта да вечно сведочи о величини и значају које је он оставио српском народу. Владар који је после трагичне погибје стекао неслућену популарност оставивши иза себе многа добра дела, постао је најомиљенији кнез кога се српски народ радо сећао и коме је посвећено много литерарних, ликовних дела до данас. Још током деветнаестог века трајна спомен на омиљеног кнеза остала је у оснивању и раду Дунавског кола јахача “Кнез Михаило” широм Србије која се очувала до данас.
Љубитељ коња и коњарства кнез Михаило испољио је још у младости, посебно на очевом имању „Морава”, данашњем „Љубичеву”, па и током владања Србијом кнез је знао да пројезди Београдом на понос читаве престонице. Зато су, сви већи градови широм Србије своје најлепше и најзначајније улице назвали по омиљеном Кнезу Михаилу.