Времеплов ·

[fusion_builder_container hundred_percent=”no” equal_height_columns=”no” menu_anchor=”” hide_on_mobile=”small-visibility,medium-visibility,large-visibility” class=”” id=”” background_color=”” background_image=”” background_position=”center center” background_repeat=”no-repeat” fade=”no” background_parallax=”none” parallax_speed=”0.3″ video_mp4=”” video_webm=”” video_ogv=”” video_url=”” video_aspect_ratio=”16:9″ video_loop=”yes” video_mute=”yes” overlay_color=”” video_preview_image=”” border_size=”” border_color=”” border_style=”solid” padding_top=”” padding_bottom=”” padding_left=”” padding_right=””][fusion_builder_row][fusion_builder_column type=”1_1″ spacing=”” center_content=”no” link=”https://recnaroda.co.rs/vremeplov/” target=”_self” min_height=”” hide_on_mobile=”small-visibility,medium-visibility,large-visibility” class=”” id=”” background_color=”#ffffff” background_image=”” background_position=”left top” undefined=”” background_repeat=”no-repeat” hover_type=”none” border_size=”0″ border_color=”#ffffff” border_style=”solid” border_position=”all” padding_top=”30″ padding_right=”30″ padding_bottom=”30″ padding_left=”30″ margin_top=”10″ margin_bottom=”10″ animation_type=”” animation_direction=”left” animation_speed=”0.3″ animation_offset=”” last=”no”][fusion_imageframe image_id=”22965″ style_type=”none” stylecolor=”” hover_type=”none” bordersize=”0″ bordercolor=”#ffffff” borderradius=”” align=”center” lightbox=”no” gallery_id=”” lightbox_image=”” alt=”” link=” http://recnaroda.co.rs/vremeplov/ ” linktarget=”_self” hide_on_mobile=”small-visibility,medium-visibility,large-visibility” class=”” id=”” animation_type=”” animation_direction=”left” animation_speed=”0.3″ animation_offset=””]http://recnaroda.co.rs/wp-content/uploads/2018/05/pozarevacki-vremeplov.jpg[/fusion_imageframe][fusion_blog layout=”grid” blog_grid_columns=”3″ blog_grid_column_spacing=”8″ equal_heights=”yes” number_posts=”6″ offset=”0″ pull_by=”category” cat_slug=”vremeplov” exclude_cats=”vremeplov” tag_slug=”” exclude_tags=”” orderby=”date” order=”DESC” thumbnail=”yes” title=”yes” title_link=”yes” excerpt=”” excerpt_length=”10″ strip_html=”yes” meta_all=”yes” meta_author=”yes” meta_categories=”yes” meta_comments=”yes” meta_date=”yes” meta_link=”yes” meta_tags=”yes” scrolling=”pagination” grid_box_color=”” grid_element_color=”” grid_separator_style_type=”” grid_separator_color=”” padding_top=”” padding_right=”” padding_bottom=”” padding_left=”” hide_on_mobile=”small-visibility,medium-visibility,large-visibility” class=”” id=”” /][/fusion_builder_column][fusion_builder_column type=”1_4″ layout=”1_4″ spacing=”yes” center_content=”no” link=”” target=”_self” min_height=”” hide_on_mobile=”small-visibility,medium-visibility,large-visibility” class=”” id=”” background_color=”” background_image=”” background_position=”left top” undefined=”” background_repeat=”no-repeat” hover_type=”none” border_size=”2″ border_color=”#ff9800″ border_style=”solid” border_position=”all” padding_top=”” padding_right=”5″ padding_bottom=”” padding_left=”5″ margin_top=”0px” margin_bottom=”0px” animation_type=”” animation_direction=”left” animation_speed=”0.3″ animation_offset=”” last=”no”][fusion_text]

[fusion_text]

Први Нахијски суд

27.7.1821.- У Пожаревцу је основан први посебан Нахијски суд – Совјет Пожаревачки непосредно после Абдулине буне, а у складу са одлуком Кнеза Милоша о одвајању судске области од административне у Србији и формирању првих посебних српских судова. На овакву одлуку Кнеза Милоша утицало је, пре свега незадовољство народа његовом управом и великим овлашћењима нахијских кнезова да решавају, како у судским, тако и у управним пословима.

Одлазак др Александра Јацића

27.7.2001. – Преминуо је др Александар Јацић, начелник Радиолошког оделења Градске народне болнице у Пожаревцу и њен оснивач. Рођен је 2. септембра 1923. у Пожаревцу у трговачкој породици. У родном граду завршио је основну школу и гимназију, а Медицински факултет у Београду. По завршетку студија долази у Пожаревац где у здравству проводи свој радни век. Добитник је многих признања и награда из области медицине и спортске медицине. Поред посла којим се бавио (медицином) активно се бавио фудбалом, као фудбалер ФК ,,Стиг” и Грађански”.

Пола плате за путне трошкове

28.7.1860. – Ђорђе – Ђура Јакшић моли Попечитељство просвете да му одобри половину плате унапред, како би имао средства за путне трошкове до Пожаревца, где је постављен за учитеља.

За време распуста без „удаљавања од школе“

30.7.1858. – Начелство округа пожаревачког извештава Попечитељство просвештенија, да су испити за друго полугође текуће године у свим школама овог округа одржани у присуству среских начелника и писара, школских надзорника, свештеника, кметова и родитеља ученика. По завршетку испита, на празник Св. Петра и Павла, у свим црквама, при којима се налазе школе, одржано је богослужење, ,,благодарење Богу за сачување здравља и благословења трудова ученика“. Свим учитељима је наложено да се за време распуста не удаљавају од школа и да иду у цркву на Богослужење. Исто је наложено и родитељима деце.

Припремио: З. Стокић

[/fusion_text][fusion_text]

[fusion_text]

Први Нахијски суд

Одлазак др Александра Јацића

Пола плате за путне трошкове

За време распуста без „удаљавања од школе“

Припремио: З. Стокић

[/fusion_text][fusion_text]

[fusion_text]

Први Нахијски суд

Одлазак др Александра Јацића

Пола плате за путне трошкове

За време распуста без „удаљавања од школе“

Припремио: З. Стокић

[/fusion_text][/fusion_builder_column][fusion_builder_column type=”1_4″ layout=”1_4″ spacing=”yes” center_content=”no” link=”” target=”_self” min_height=”” hide_on_mobile=”small-visibility,medium-visibility,large-visibility” class=”” id=”” background_color=”” background_image=”” background_position=”left top” undefined=”” background_repeat=”no-repeat” hover_type=”none” border_size=”2″ border_color=”#ff9800″ border_style=”solid” border_position=”all” padding_top=”” padding_right=”5″ padding_bottom=”” padding_left=”5″ margin_top=”0px” margin_bottom=”0px” animation_type=”” animation_direction=”left” animation_speed=”0.3″ animation_offset=”” last=”no”][fusion_text]

[fusion_text]

Основано „Радничко друштво“

23.7.1903.- После мајског преврата и слабљења реакционарног курса, омогућено је радничкој класи да се слободно, економски и политички организује. Тако је 23.јула у ,,Радничкој кафани“ у Пожаревцу, након одржаног политичког збора, формирано ,,Радничко друштво“. За председника је изабран Светозар Ђорђевић, за потпредседника Сава Кузмановић, за секретара Воја Митровић, а за благајника Драгутин Гајић. За ово новоформирано друштво створени су услови да боље и организованије ради.

Формиран Коњички клуб „Стиг“

23.7.1946.-Након завршетка рата, у Пожаревцу је основан Коњички клуб ,,Стиг“, а током 1948. године прераста у Друштво за унапређење коњарства и коњички спорт ,,Вељко Дугошевић“.

Нова зграда Народне болнице

23.7.1948. – У Пожаревцу је одржана свечаност поводом предаје на коришћење нове зграде Народне болнице. Гости су били: министар народног здравља СР Србије Драги Карајовић и санитетски генерал ЈНА др Војислав Дулић. Изградња болничке зграде започета је 1939, а радове је завршило предузеће ,,Кучај“. Председник одбора фонда за изградњу и довршење болнице био је др Хранислав Лазаревић, а управник болнице др Бранислав Радовановић.

Успешна операција завезаних црева

25.7.1911.- Др Станојло Вукчевић, окружни физикус извршио је операцију код болеснице са знацима завезаних црева. Операција је изведена у пожаревачкој болници уз помоћ др Миленка Ђорића, општинског лекара и Софије Љешевић, лекарског помоћника. Болесница је опорављена изашла из болнице 4.9.1911. године.

Припремио З.Стокић

[fusion_text]

Пут преко црквеног винограда

18.7.1846.– Општина пожаревачка на челу са председником Алексом Костићем, упутила је молбу Министарству финасија да одобри да се нови пут који долази са брда у варош просече преко црквеног винограда и државног чаира. Ово из разлога да се безбедније са те стране долази у варош.

„Победа“ у посети рудницима

20.7.1932. –Мото – бициклистички клуб ,,Победа“ из Пожаревца, својим члановима приредио је излет до Костолца. Члановима клуба било је омогућено да разгледају руднике и римске ископине ,,Виминацијум“.

„Пожаревачки мир“

21.7.1718. – Потписан је и закључен ,,Пожаревачки мир“ између Хабсбуршке монархије (Аустрије), Млетачке републике с једне стране и Османског царства (Турске) с друге стране. На мировном конгресу у Пожаревцу као посредничке силе биле су присутне Енглеска и Холандија. По одлукама Пожаревачког мира, Аустрија је добила велики део Србије све до Тимока на истоку и Западне Мораве на југу.

Основана Бановинска штедионица

21.7.1932.- У Пожаревцу је одржан општи избор на коме је донета одлука да се оснује Бановинска штедионица са седиштем у Новом Саду. На скупу је говорио бан Дунавске бановине Николић, начелник Пожаревачког среза Ђорђе Ђорђевић, председник општине Пожаревац Михајло Крстић, секретар општине Мидић, одборници и многи угледни грађани.

Припремио З.Стокић

[fusion_text]

Рођен један од оснивача Природњачког музеја

10. јул 1864. – У Пожаревцу је рођен Петар С. Павловић, проф. геолог Велике школе и Универзитета у Београду. Био је син коњичког потпуковника Стојка Павловића и мајке Јелене – Лене Луњевице, кћерке газде Николе Луњевице. Написао је већи број радова из терцијалне фауне, већи број студија и неколико моногафија. Открио је више фосила специјално – терцијалних мекушаца. Један је од оснивача Музеја српске земље, данас Природњачког музеја. Био је члан Српске краљевске академије, данас САНУ. Умро је 5. августа 1938. у Београду.

Век од откривања споменика Кнезу Милошу

11.јул 1998.- У Пожаревцу је обележен век од откривања споменика Кнезу Милошу Обреновићу и постојања пожаревачког парка у чијем се средишту налази овај споменик.

Одлазак Антонија Франића

17.јул 1900. На пожаревачком гробљу сахрањен је Антоније Франић, тадашњи професор и директор Пожаревачке гимназије. Франић је у Пожаревцу провео више од 20 година. На гробљу се од њега опростио Јован Видић, професор.

Летње коњичке трке

17. јул 1932. – На тркалишту ,,Михајловац“ у Пожаревцу одржане су летње коњичке трке. У првој трци трчала су четири грла на стази од 1.800 м. Награде су биле: 2.000, 800 и 400 динара. Одржано је пет трка, које су биле одлично посећене.

Пут са брда преко црквеног винограда

18.јул 1846. – Општина пожаревачка на челу са председником Алексом Костићем, упутила је молбу Министарству финасија да одобри да се нови пут који долази са брда у варош просече преко црквеног винограда и државног чаира, како би се безбедније са те стране стизало у град.

Припремио З.Стокић

[fusion_text]

Нова управа позоришта Дунавске бановине

2.7.1932. – У Пожаревцу је одржана Скупштина Народног позоришта Дунавске бановине на којој је изабрана нова управа. За председника је постављен Милан Бранковић, прота, за потпредседника Михајло Крстић, председник Општине, за секретара Коста Богдановић, трговац, а за благајника Милан Обрадовић, такође трговац.

Сусрет „Славије“ и „Викторије“

3.7. 1928. –Одиграна је прва међународна утакмица младих хазена. Сусрели су се чланови клубова ,,Викторија“ из Пожаревца и СК ,,Славија“ из Прага, иначе, првака света. „Славија“ је победила са 13:4 (7:0).

Прва менза за раднике и чиновнике

6.7. 1945. – У просторијама кафане ,,Браничево“, Радничко – намештеничка задруга отворила је мензу за раднике и чиновнике. Упис чланова обављен је 2, 3. и 4. јула 1945. у просторијама мензе. Уписано је 140 сталних унапред претплаћених абонираца, уз то у мензи се кува још 50 оброка за оне који нису претплаћени и за пролазнике. Чланови мензе су радници или намештеници као и чланови њихових породица. Оброк за чланове кошта 10 динара, може се јести у мензи или понети кући.

Преминуо Милан II Обреновић

8.7. 1839. – Осмог јула 1839. по новом или 26. јуна исте године по старом календару преминуо је Милан II Обреновић, кнез Србије, после абдикације свог оца почетком јуна 1839. Реч је о старијем сину Књаза Милоша Обреновића и кнегиње Љубице. Припремио:З.Стокић

[fusion_text]

Да се нови кнез слуша

27.6.1821. – Пожаревачка општина добила је извештај од кнеза Милоша у коме се општинари обавештавају да је за главног кнеза Пожаревачке нахије постављен Јосиф-Јокса Милосављевић кога треба да слушају.

Државна добра на лицитацији

28.6.1848. –Изложен је списак државних добара у Пожаревцу која се путем лицитације издају под закуп. Међу овим добрима била су: Амбар на Табани са 2 коша за 625 гроша, кућа у којој је био Окружни суд (од 1846-1848) за 240 гроша, кућа у којој је било (Начелство) за 240 гроша, Татар кафана у чаршији за 180 гроша, Џамија за 288 гроша, Таиџиница у чаршији за 250 гроша и још друтих објеката.

ЉКИ на „Сељачкој свадби“ у Љубљани

28 – 30.6.1985. –У организацији Туристичког савеза Србије у Љубљани је приређена манифестација ,,Сељачка свадба“ где су представљене ,,Драгачевска труба“ и ЉКИ. Дефиле учесника је био у самом граду Љубљани, а наступ Пожаревљана на Хиподрому ,,Јежице“ са представом вишебојаца у свих пет дисциплина. Манифестација је привукла велику пажњу.

Збор учитеља

30.6.1889. – Одржан је Збор учитеља за срез Пожаревачки и Пожаревац са дневним редом: Овера Записника, избор изасланика за Учитељску скупштину која ће се одржати у Нишу, надзор основних школа и реферат ђакона Василија Живковића ,,Што се деца плаше“.

Припремио: З.Стокић

[fusion_text]

Рођена Живка Матић

19.јун 1923.- У Пожаревцу је рођена позната глумица ондашње Југославије и Србије Живка Матић.Била је глумица у позоришту, на филму, телевизији, естради и радију.

Света Тројица у друштву министра

19.јун 1932.-Лаза Радивојевић, министар саобраћаја у влади Краљевине Југославије провео је Свету Тројцу у друштву својих партијских другова: Душана М. Живојиновића, посланика, др Јанковића, лекара и Чеде Живковића из Пожаревца.

Одликован пуковник Вукасовић

20.јун 1901.- Указом краља Александра Обреновића, Орденом Таковског крста III реда одликован је пуковник Јанко Вукасовић, председник Пожаревачке стрељачке дружине.

Потреба за дунђерима

21. јун 1832.- Коца Марковић из Пожаревца тражио је од кнеза Милоша Обреновића да му у Пожаревац пошаље још 15 мајстора дунђера. Мајстори су му били потребни за радове на црквама: пожаревачкој и рукумијској.

Откривен споменик кнезу Обреновићу

24.јун 1898.- Откривен је споменик кнезу Милошу Обреновићу у Варошком парку у Пожаревцу. Споменик је израдио у Паризу Ђорђе – Ђока Јовановић, највећи српски вајар и некадашњи ђак пожаревачке основне школе.Открио га је краљ Александар I Обреновић у присуству екс краља Милана, председника владе и Скупштине, митрополита и великог броја гостију и грађана Пожаревца и околине. Припремио З.Стокић

[fusion_text]

Мајстор Веса завршио Милошев конак

11.јун 1825.- Митар Јосифовић из Пожаревца јавио је кнезу Милошу да је мајстор Веса (Веселин) завршио изградњу његовог конака у Пожаревцу и известио га колико је мајстора радило на конаку (10) и колика 9м је надница (407). Претпоставља се да приликом изградње није испало све како треба. О томе сведочи и податак да Милошев конак није био дугог века, срушен је 1844. Тврдило се да је био од слабог материјала.

Црне табле – прегледалице

13.јун 1852.- Начелник Округа пожаревачког доставља Начелству Среза речко-звичког обавештење да је Начелство добило од главног управника народних школа Петра Радовановића извештај да је израђено ,,1.000 егземплара црних таблица“, које ће се у основним школама користити као прегледалице. У том циљу потребно је да среска начелства нареде свим општинама у којима се налазе школе да набаве ове таблице посредством књижара по цени од 12 гроша, а учитељима да ове таблице користе у ,,поучавању“ својих ученика.

Изграђена пруга Пожаревац-Петровац

14.јун 1912.- Изграђена је железничка пруга узаног колосека, ширине 0,760 м на релацији Пожаревац – Петровац (Пожаревачки) у дужини од 36,4 км. Изградњом овог дела пруге омогућен је саобраћај на релацији Дубравица – Пожаревац – Петровац и обратно.

Отворен Културни дом у Косовској

16.јун 1945.- У III реону у Косовској улици отворен је Културни дом, залагањем ЈНОФ-а, АФЖ-а и УСАОС-а. Дом је отворио Света Вујовић. Након церемоније отварања изведене су музичке тачке хорова просветних радника и занатлија ,,Слоге“. Ову вест пренео је и пожаревачки лист ,,Реч народа“ у 14. броју од 23. јуна 1945. Припремио: З.Стокић

[fusion_text]

Др Драшкоци на челу Дома народног здравља

2.6. 1928.– За новог управника Дома народног здравља у Пожаревцу 6. јуна 1928. године постављена је др Јелисавета Драшкоци. Рођена је 1896. у Свилајнцу. Матуру завршава 1917. у Ници, Медицински факултет 1923. у Тулузу, а 1932. одобрено јој је звање специјалисте из бактериологије и серологије. У Пожаревцу је радила од 1928-1932. у Дому народног здравља и од 1958-1959. у Хигијенском заводу. Умрла је 1975.

Обележена слава железничара

3.6. 1928. -У сали хотела ,,Српски краљ“ који се налазио на углу данашњих улица Кнез Милошев венац и Делиградска, запослени у железничком чвору Пожаревац прославили су своју славу. Била је то слава Цар Константин и Царица Милица.

Орден Карађорђеве звезде Миливоју Петровићу

4.6. 1877.- У Пожаревцу је рођен др Миливоје Петровић, санитетски пуковник. Основну школу и гимназију завршио је у Пожаревцу, а Медицински факултет у Грацу 1905. Као општински лекар радио је у Великом Градишту 1914. Као мајор 12 пешадијског пука ,,Хајдук Вељко“ у неравноправној борби у Срему, на Сави, на позив комаданта пука да се спасе пуковска застава, мајор др Миливоје са још једним редовом јавља се као добровољац, и са обмотаном заставом око груди прелази Саву помажући и рањеном редову у пратњи. За овакав подвиг одликован је Орденом Крађорђеве звезде са мачевима. По сопственој жељи се пензионише 1930. Умро је 7.7.1938. у Београду.

Прва државна апотека у Пожаревцу

7.6.1946.- Министарство народног здравља НР Србије донело је 7. јуна 1946. године одлуку о оснивању Прве државне апотеку у Пожаревцу, а 3. августа те исте готине Окружни народни одбор у Пожаревцу доноси решење да се предузеће зове ,,Прва државна апотека у Пожаревцу“. Решењем истог министарства, персонално одељење поставља мр пх Загорку П. Шумаков Радивојевић, за првог руководиоца Прве државне апотеке у Пожаревцу.

Припремио: З.Стокић

[fusion_text]

Тарифник за поштаре

21.мај 1827.-Кнез Милош је у Пожаревцу донео Тарифник по коме су плаћани ,,Татари“ (поштари). Плата за ,,татара“ на релацији Крагујевац – Пожаревац – Крагујевац била је 80 гроша. Од Крагујевца до Цариграда по 120 гроша на коње, па колико коња буде потребно, плус јело и пиће, напојница суруџијама на путу и по 14 гроша на дан.

Сто десет година апотекарства

21.мај1967. – Откривањем спомен плочеобележено је 110 година апотекарства у Пожаревцу. Спомен плочу је открио Бранко Ивошевић, нови председник СО Пожаревац, а свечаности суприсуствовали: Момчило Моша Трифуновић, директор апотекарске установе, Коста Влаховић, комерцијалиста и Александар Дамански, професор декан на Фармацеутском факултету у Београду.

Први стручни састанак лекара

22.мај 1930.- У сали хотела ,,Српска круна“, одржан је први стручни састанак Друштва лекара у Пожаревцу. Предавач је био др Вукота Божовић, спец. опште хирургије. Радио је у Пожаревцу у више наврата од 1923.до 1929, као хирург Пожаревачке болнице, а 1929. са још двојцом колега отворио је прву приватну Поликлинику која се налазила у Гимназијског улици бр.4 (данас зграда Управе прихода преко пута економске школе). ДрВукота је у културном животу Пожаревца оставио неизбрисиве трагове пре свега у историјату позоришта.

Доктор Максим – дворски лекар

23.мај 1834.- Др Максим Николић Мишковичев постављен је за дворског лекара у Пожаревцу и главног лекара Великогсердарства подунавског.Кнез Милош му је саопштио да му је дужност да на његовом двору посећује болесне и да све болеснике Великог сердарства, који се јаве, бесплатно лечи.За то је имао плату од 720 форинти у сребру. Др Максим рођен је 1804.у Сремским Карловцима, дипломирао је у Пешти 1834, а дисертацију је посветио кнезу Милошу, чији је био стипендиста

Припремио: З.Стокић

[fusion_text]

Изградња Кафане „Браћа Симић“

15.мај 1887. – Пожаревачки окружни инжењер Емануел Чермак урадио је план за подизање тада познате кафане ,,Браћа Симић“ (Ђорђе и Мијаило). По овом плану зграда је подигнута за пар месеци по добијању дозволе. Отпочела је са радом током новембра исте године. Кафана се налазила у Горњој мали на плацу, који се граничио са пијацом. Као и све кафане у вароши и ова је мењала власнике и назив. Служила је скоро 80 година. Срушена је у пролеће 1968. Подназивом кафана ,,Морава“, налазила се тачно наместу где је данас зграда Банке ,,Интеса“.

Први српски Завод за глувонему децу

15.мај 1896.- Вељко Рамадановић, српски педагог и социјални радник који се бавио проблематиком заштите слепе и глуве деце, отворио је ,,Први српски Завод за глувонему децу“ у Призренској улици бр.11 (данас Војске Југославије бр. 15). Због лоших финансијских и материјалних разлога, Рамадановић је био принуђен да овај завод затвори 1898. године.

Тескоба у конаку кнегиње Љубице

17.мај 1866. – Министар унутрашњих дела известио је министра грађевине да је зграда Окружног начелства (конак кнегињеЉубице) много тескобан. Из тих разлога замoлио га је за подизање нове велике зграде у Пожаревцу н адржавном плацу.

Камен темељац за Занатлијску школу

18.мај 1895. –Обављено је полагање камена темељца и свечано освећење почетка изградње зградеи зложбе и Занатлијске школе у Пожаревцу. Зграда је подигнута на углу данашње Дунавске и Партизанске (раније Сајамске улице), а пројекат зграде је урадио председник Главног савеза одбора Занатлијског удружења Београд, архитекта Емери12azxsх Штајнлехнер. Зграда је била дугачка 35 м, а широка 8 м. Зидана је од тврдог материјала, просторије су биле светле и простране. Настава у њој одвијала се све до бомбардовања Пожаревца септембра 1915. када је била много оштећена. Настојало се да се након завршетка Првог светског рата обнови, али се у томе није успело и по завршетку Другог светског рата, срушена је.

Припремио: З.Стокић

[fusion_text]

Рођен први српски зоолог

9.мај 1872. – У Пожаревцу је рођен Живојин Ђорђевић, познати биолог, зоолог и професор Медицинског факултета у Београду. Био је први српски зоолог. Основну школу завршава у Пожаревцу, гимназију у Пожаревцу и Неготину, а Велику школу, Одсек природно-математички завршава 1893. У Београду. Стручно усавршавање наставља у Берлину и Паризу, а докторирао је 1895. У Женеви. По доласку у Србију од 1899. Почиње да ради као професор Високе школе у Београду, а потом преузима управу над Зоолошким заводом где врши радикалну промену наставе биологије. Изабран је за редовног члана САНУ и члана Југословенске академије знаности и уметности (ЈАЗУ). Један је од оснивача Океанографског института у Сплиту и Хидробилолошког завода на Охридскомјезеру, Медицинског, Пољопривредног и Ветеринарског факултета. Исто тако био је члан Чешког биолошког друштва и Руске академије Шевченко, а касније и председник Југословенског биолошког друштва. Творац је модерне биологије у Србији и биолошке научне терминологије.

Пожаревац ослобођен од Турака

12.мај 1804.- Устаници Првог српског устанка ослободили су Пожаревац од Турака. Устанички покрет у Пожаревцу почео је првих дана марта 1804, а први српско – турски сукоб догодио се у Ћириковачком лугу. Опсада Пожаревца трајала је сво до маја те године да би Турци Пожаревац предали Карађорђу 24. маја. Прве старешине ослобођеног Пожаревца биле су: Миленко Стојковић, Петар Добрњац и Миомир из Лучице.

Прекинуо специјализацију због одласка у партизане

12.мај 1900.– У Брежану је рођен др Војислав Дулић, генерал мајор санитетске струке. Медицински факултет завршио је школске 1931/1932. Као лекар радио је у Пожаревцу од 1939-1940. Због одласка у партизане у септембру 1940. Прекида специјализацију из области дечијих болести. Био је у Радном председништву Првог конгреса лекара партизана одржаном у Босанском Петровцу. Носилац је Партизанске споменице и више ратних одликовања. Умро је 2.фебруара 1953.у Београду.

Растанак од књегиње Љубице

14.мај 1843.- У Новом Саду, у 50-тој години живота умрла је Љубица Обреновић, супруга кнеза Милоша Обреновића. Према опису биографа кнегиња Љубица била је средњег раста, снажна, вредна, разборита и одлучна, ретка, побожна и веома лепа жена. Имала је у знатној мери утицај на развој унутрашњих прилика Кнежевине Србије. Са кнезом Милошем изродила је синове Милана и Михаила и ћерке Петрију и Савку.

Припремио: З.Стокић

[fusion_text]

Упозорење од напада Турака

21.април 1821.- Кнез Милош шаље писмо Јовану Обреновићу у Пожаревац да се припреми за одбрану од Турака уколико провале из Влашке и нападну на град.

„Подвала“ у Пожаревцу

22.април 1928– Српско народно позориште на позоришној сцени у Пожаревцу извело је комедију ,,Подвала“ од Милована Глишића, у пет чинова – осам слика, с певањем.

„Рђава исхрана“ бега Михаила

23.април 1832.– Др Јован Стејић (1803-1853) у свом писму упућеном из Пожаревца кнезу Милошу Обреновићу, изражава захвалност што га је одредио за једног од васпитача његових синова. Др Стејић је 20. априла 1832. Лечио бега Михаила од стомачних сметњи са констатацијом да је болест настала од ,,рђаве исхране“.

Постхумно признање „Јоци закону“

24.април 2012.-Постсхумно је додељено највише признање Црвеног крста Пожаревац Јовану Трифуновићу, познатијем под надимком ,,Јоца закон“, вишегодишњем старешини извиђача при ЦК у Пожаревцу. Трифуновић ће остати упамћен као велики хуманиста и организатор бројних добровољних и хуманитарних акција.

Прве коњичке трке

26.април 1892.- Прве коњичке трке у Пожаревцу одржане су у недељу, после Ђурђевдана, 26. априла 1892. Изложба коња и трка одржане су у присуству краља Александра Обреновића. Помоћ у организацији Дунавском колу јахача ,,Кнез Михаило“ пружили су Стални одбор Окружне скупштине Пожаревачког округа и Општина пожаревачка, која је издвојила 1.300 динара за предвиђене награде најбољим грлима и победницима у неколико тркачких дисциплина.

Припремио: З.Стокић

[fusion_text]

Сећање на чланове Кола српских сестара

17.април 1911.-Коло српских сестара приредило је у Саборној цркви парастос за своје умрле чланове, добротворе и утемељиваче. Реч је о породицама Мите Белосавића, Марјана Кара-Јовановића, Ђорђа Лазаридеса, Даринке Митровић, Пере Перића, Боре Мирковића.

Јевреји у Пожаревцу

18.април 1861.-Илија Коцић, Окружни начелник послао је Министарству унутрашњих дела списак пожаревачких Јевреја. У Пожаревцу је у то време живело 12 јеврејских породица са укупно 45 чланова.

„Стари Хајделберг“ за Пожаревљане

19.април 1931.-Народно позориште Дунавске бановине у Пожаревцу давало је комад ,,Стари Хајделберг“ у пет чинова.

Жалба на бахатост Хајдук Вељковог брата

20.април 1820.-Сељаци Рама упутили су жалбу кнезу Милошу на бахатост и насиље које им чини Миљко Петровић, капетан Голубачког среза, иначе најмлађи брат Хајдук Вељка Петровића.

Трагови Франца Зеленог

20.април 1830.- Рођен је Франц Зелени, инжењер и урбаниста Пожаревца. Био је пореклом Чех и обрео се у Пожаревцу као инжењер у периоду од 1861-1869. У Пожаревцу је оставио трага на градњи многих путева као што су Дубравица – Пожаревац и пут до Горњака, радио је пристаниште у Великом Градишту и први Регулациони план Пожаревца 1863.године.

Припремио: З.Стокић

[/fusion_text][/fusion_builder_column][/fusion_builder_row][/fusion_builder_container][fusion_builder_container hundred_percent=”no” equal_height_columns=”no” menu_anchor=”” hide_on_mobile=”small-visibility,medium-visibility,large-visibility” class=”” id=”” background_color=”” background_image=”” background_position=”center center” background_repeat=”no-repeat” fade=”no” background_parallax=”none” parallax_speed=”0.3″ video_mp4=”” video_webm=”” video_ogv=”” video_url=”” video_aspect_ratio=”16:9″ video_loop=”yes” video_mute=”yes” overlay_color=”” video_preview_image=”” border_size=”” border_color=”” border_style=”solid” padding_top=”” padding_bottom=”” padding_left=”” padding_right=””][/fusion_builder_container]