Званичном почетку XXII глумачких свечаности, предходило је отварање изложбе фотографија “Петар Краљ, улоге у позоришту и на радију” у малом холу Центра за културу Пожаревац. Поштоваоцима театра , великом броју гостију као и члановима породице Миливоје Живановића, који су присуствовали догађају, најпре се обратио Драги Ивић, директор Центра за кулуру Пожаревац, док је поставку сјајних фотографија најавила и изложбу отворила њен аутор, мр Александра Милошевић Виши кустос Музеја Позоришне уметности Србије у Београду.
XXII Глумачке свечаности “Миливоје Живановић” на великој сцени Центра за културу отворио је Бане Спасовић градоначелник Пожаревца и председник Уметничког већа Фестивала, подсећајући најпре на барда домаћег глумишта а потом истичући значај глумачког надметања које са поносом носи Његово име :
– Миливоје Живановић, поштован међу колегама, обожаван пред публиком, вољен од суграђана, све су то разлози што Фестивал у Његову част у Његовом граду данас има овако велики значај у свету театра. Не желећи да се хвалимо нашим Миливојем само речима, подсећам да је управо он био централна фигура прошлогодишњих Љубичевских коњичких игара када су га драмским приказом отелотворили глумци сомборског позоришта, али, не само њега, већ и остале великане српског глумишта из овога краја, Живку Матић и Жанку Стокић. Тако се чика Миливоје кроз улогу, поново нашао у дефилеу, коју је некада и сам лично предводио.
Према традицији Глумачких свечаности, градоначелник је потом уручио кључ града Пожаревца глумици Ани Софреновић, овогодишњој председници стручног жирија, а затим се на сцени појавила доајен савремене српске глуме Светлана Бојковић, изговарајући Беседу о глумцу.
– Ми глумци смо га прозвали чика Миливоје због његове глумачке топлине и огромног глумачког дара, који као да нам је обећавао да ће нас све заогрнути својим великим плаштом под којим се скривају чудесне тајне глуме, истакла је између осталог Бојковић. – Уз дубоки наклон посебно драгом камену нашег глумишта Чика Миливоју, проглашавам Глумачке свечаности посвећене Миливоју Живановићу отвореним.
Част да први наступи на овогодишњим Глумачким свечаностима имао је ансамбл Народног позоришта у Београду, комадом “Народна драма” који је за сцену приредила редитељка Бојана Лазић. Награда жирија публике припала је Ивану Марковићу за улогу Милана, док је по оценама стручног жирија ласкаву титулу глумице вечери понела Сена Ђоровић за лик певачице Бранке .
У преподневним сатима другог дана Глумачких свечаности, 2. априла, на сам дан рођења Миливоја Живановића, делегација Центра за културу и Позоришта «Миливоје Живановић» положила је цвеће на бисту Миливоја Живановића у Сунчаном парку крај Центра за културу, након чега су, чланови породице, представници пожаревачког позоришта и поштоваоци његовог дела, међу којима драмским уметницима Лепомир Ивковић и Бошко Пулетић, положили цвеће на његов гроб у Алеји великана на Новом гробљу у Београду.
Друго вече на Великој сцени представило се такође “Народно позориште”. Овај пут, чланови београдског театра извели су представу “Иванов” у режији Татјане Мандић-Ригонат. Жири публике за глумца вечери прогласио је Банета Видаковића који се представио улогом Лебедева, а стручни жири награду за глумца вечери уручио је Хани Селимовић која је остварила лик Саше. Синоћ је у оквиру Фестивала изведено стварење Хенрика Избен “Авети” у режији Андреја Носова рађено у копродукцији БИТЕФ Театра, Будва град театра, МЕСС Сарајево и Хартефакт фонда, док је вечерас на репертоару комад Драгослава Ненадића “Под жрвњем” у извођењу глумаца Југословенског драмског позоришта а у режији Егона Савина. Сутра увече, публика ће имати прилику да види представу “Мрешћење шарана” по тексту Александра Поповића, коју је за сцену “Атељеа 212” поставио Милан Нешковић.
Последње вечери уз проглашење најбољег глумца Фестивала, чланови Звездара театра извешће ван конкуренције комад „Пасивно пушење“ Небојше Ромчевића у режији Егона Савина. Иначе, овогодишњи Фестивал носи поднаслов „Класицима с љубављу“ јер је Миливоје Живановић своје најзначајније улоге остварио управо у класичној позоришној уметности.
Влада Винкић
Фотоси: В.Винкић
Ж.Антић