2019-12-07T21:22:40+01:00 7. децембра, 2019. 21:22 |

ЗАРАДЕ И СТАНДАРД: Када се нема

Особа која нема довољно прихода да задовољи животне потребе, не може да се запосли, нема одговарајуће стамбене услове и адекватан приступ социјалној заштити, здравственим, образовним и комуналним услугама, према дефиницији је  сиромашна.

Сиромаштво се у Србији мери кроз две категорије, као апсолутно и релативно сиромаштво.

Апсолутно сиромаштво подразумева немогућност да се задовоље основне, базичне, минималне потребе, док релативно сиромашни не могу да остваре животни стандард који је одговарајући у односу на друштво у коме живе.

У ризику од сиромаштва су сви они који месечно на располагању у Србији имају мање од 15.600 динара.

Овај износ је, према последњим доступним подацима из 2018. године представљао праг ризика од сиромаштва. Испод линије сиромаштва живи 7,2 одсто становника, односно око пола милиона људи у Србији нема ни за основне потребе.

Релативно сиромаштво уједно представља и праг ризика сиромаштва. Тај праг је у Србији 15.600 динара и нижи je него у било којој земљи Европске уније, изузев у Румунији. Како је Републички завод за статистику објавио, стопа ризика од сиромаштва је 2018. године износила 24,3 одсто и нешто је нижа него 2017. године. То значи да готово четвртина становника Србије, односно око 1,8 милиона људи живи у ризику од сиромаштва.

            Ризик од сиромаштва у Србији највећи је међу домаћинствима која чине две одрасле особе са троје или више деце – стопа ризика износи 34,3 одсто као и међу самохраним родитељима са једним или више издржаване деце, 35,4 одсто.

ТЕШКО КРАЈ С КРАЈЕМ

Поред статистичких података постоји и субјективни осећај сиромаштва. Субјективни осећај сиромаштва према анкетама које повремено спроводе невладине организације има две трећине становника Србије. Толико их је у истраживању објављеном прошле године, на питање о могућностима да „саставе крај с крајем“ одговорило са „тешко“ и „веома тешко“.

Незапосленост, општа несигурност у погледу губитка посла, страх за егзистенцију и слабо плаћен рад доводе људе у ситуацију да се категоришу као сиромашни.

Према статистичким подацима, ове године стопа незапослености у Србији је износила 10,3 одсто и смањена је у односу на претходни период.

Социјална помоћ и оброк у Народној кухињи

 Новчану социјалну помоћ у Србији добија око 268.000 становника. Један оброк дневно преко програма Народне кухиње користи 35.300 људи у 77 места у Србији.

У Пожаревцу има 900 корисника Народне кухиње. Половина од тог броја живи у градској општини Костолац у којој је, истовремено, зарада запослених међу највишима у Србији.

То се, на основу објављених података Националне службе за запошљавање, односи и на Браничевски округ где је на евиденцији пријављено 10.012 незапослених лица. Мушкараца је готово дупло више него жена: 6325 мушкараца према 3687 жена, што је нешто мање него на почетку 2019. године. Највећу стопу незапослености има Град Пожаревац где на посао чека трећина од укупног броја незапослених. Међу незапосленима највећи је број младих између 25 и 29 година.

У браничевском округу живи око 200.000 људи, територијално и административно рапоређених у Пожаревцу са статусом града и Градском општином Костолац и у још 7 општина, Великом Градишту, Малом Црнићу, Жабарима, Петровцу на Млави, Кучеву, Жагубици и Голупцу. Општине које имају статус локалне самоуправе су претежно руралне и већина их је категорисана као девастиране. Браничевски округ је по броју незапослених до 30 година старости са стопом од 30 одсто први у Србији, али је и пун контрадикторности и парадокса, негде између сјаја и беде. Од оних који у завичајним селима радом и новцем зарађеним у иностранству граде замкове и возе аутомобиле незамисливе за српски стандард, богатстава акумулираних током ратног и транзиционог периода и високих зарада у Костолцу где је већина запослених у  Електропривреди, до великог броја сеоских старачких домаћинстава без прихода, маргинализованих етничких група попут Рома са многочланим породицама управо у Костолцу, до општина са најнижим зарадама у Србији, попут Жабара.

Према подацима Републичког завода за статистику, просечна нето зарада у Србији у септембру 2019. године је износила је 53.698 динара. Пожаревац се са просечном нето зарадом од 53.637 динара „врти“ око републичког просека, док је Костолац на седмом месту по висини нето зараде и у рангу је са централним београдским општинама. Запослени у Костолцу су у септембру имали просечну нето зараду од 65.029 динара.

С друге стране, просечне нето зараде у осталим општинама Браничевског округа су прилично испод републичког просека, па тако општина Жабари има најнижу просечну зараду у округу  – 38.968 динара.

 МИНИМАЛАЦ И ПОТРОШЊА

Домаћинства су прошле године у Србији просечно трошила 64.481 динара, од тога више од трећине новца одлазило је на храну и безалкохолна пића, показала је анализа потрошње у 2018. Републичког завода за статистику.

Грађани Србије су тако 16 одсто средстава трошили на становање и грејање, а нешто више од девет одсто за превоз. Најмање средстава, тек 1,5 одсто, остајало је за образовање.

Како је највећи издатак грађанима Србије храна, на њу се месечно троши у просеку 22.133 динара, тек нешто мање од „минималца“. Минимална плата прошле године била је 25.000 динара.

Они који месечно зарађују тих 25.000 динара (нешто више од 200 евра), половину новца издвајају за храну, након чега им остаје половина (100 евра) за  рачуне, транспорт, образовање, здравље, школу, рекреацију, намештај, гардеробу и остале потребе.

Још један показатељ сиромаштва и стандарда је минимална потрошачка корпа која је у августу ове године износила 37.000 динара. Слична је ситуација је и са просечном потрошачком корпом, за њу је у августу ове године требало издвојити више од 54.000 динара, што је више од зарада које је прошле године имала половина домаћинстава у Србији.

                                                                                                        Д. Деурић