СЕМИНАР РПК БРАНИЧЕВСКОГ И ПОДУНАВСКОГ УПРАВНОГ ОКРУГА И ЗАВОДА ЗА ИНТЕЛЕКТУАЛНУ СВОЈИНУ
У организацији Привредне коморе Србије – Регионалне привредне коморе Браничевског и Подунавског управног округа и Завода за интелектуалну својину Републике Србије у Пожаревцу је одржан семинар на тему „Заштита интелектуалне својине у пољопривреди“. Циљ одржавања семинара јесте подизање свести о значају интелектуалне својине за смањење сиве економије, а у оквиру активности подршке привреди у заштити и управљању интелектуалном својином кроз пројекат Европске уније VIP4SME на коме је Завод партнер. Скуп је намењен институцијама и привредним субјектима који желе да афирмишу своје производе и услуге у циљу подизања конкурентности и бољег тржишног позиционирања кроз заштиту права интелектуалне својине.
Према речима Тамаре Ивковић, в.д. директора РПК Браничевског и Подунавског управног округа, агроеколошки услови наше земље, традиција и умеће у производњи специфичних производа карактеристичних само за наше поднебље, само су предуслов за пољопривредне произвођаче да могу да изађу на тржишта и на тај начин их и освоје.
-Уколико такви производи имају своја обележја, свој заштитни знак, препознатљив дизајн, олакшан је не само приступ домаћим и иностраним тржиштима, већ је олакшано и пословање и јединственост на тржишту и заштита од неовлашћеног копирања, нагласила је Тамара Ивковић.
Заменик секретара Удружења за биљну производњу Привредне коморе Србије др Даница Мићановић је истакла да пољопривреда наше земље има велики потенцијал и учествује у значајном делу у бруто домаћем производу и извозу. Међутим, углавном се извозе сировине, производња је екстензивна, постоји велики број запослених и недостатак вештина и знања за излазак на европско и домаће тржиште. Са тог аспекта је неопходно потенцијале које имамо у пољопривреди искористити. То значи да може да се живи од пољопривреде ако се имплементира знање, применом нових технологија, метода, достигнућа, одабиром квалитетног сортимента…
-Интелетуална својина на неки начин чини да ваши производи буду препознатљиви, јер захтевају да имате квалитет, континуитет и одређену количину. Када је нешто препознатљиво и када се доприноси брендирању тог производа, он не само да је боље тржишно позициониран, већ и бољу цену постиже и профит је већи. Надам се да ћемо након данашњег семинара имати неке смернице у ком делу и на који начин можемо допринети вашем бољем пословању, рекла је др Даница Мићановић.
Истраживање и развој су кључне компоненте одрживог развоја базираног на иновацијама, јер омогућују стварање производа са додатом вредношћу, процеса и услуга од којих ће све више зависити будућност компанија на глобалном нивоу. Просечна дужина животног века производа је 4 – 5 година и раст продаје долази из нових производа, а не постојећих.
Патент је искључиво право признато за проналазак који обезбеђује нов начин да се нешто уради или представља ново техничко решење. Патентом се штите проналасци који решавају технички проблем. Да би проналазак био патентибилан мора да буде: нов на светском нивоу, инвентиван и погодан за индустријску примену. Правна заштита проналаска остварује се у управном поступку који води Завод за интелектуалну својину подношењем захтева П -1 (или МП -1) и патентне пријаве која се састоји од описа проналаска, патентних захтева, апстракта и нацрта проналаска. Патент даје свом власнику сет искључивих права одабраних од стране државе, на период од максимално 20 година, у замену за јавно откривање информација о патентираном производу, истакла је Даниела Златић Шутић, руководилоац Центра за едукацију и информисање Завода за интелектуалну својину.
О знаковима разликовања у функцији брендирања говорила је Биљана Ремовић Димић, саветник у Едукативно – информативном центру Завода за интелектуалну својину. Бренд је вредност репутације која се развија током времена и обухвата скуп вредности и атрибута који је снажно подржан кроз поверење потрошача. Жиг представља заштићени знак који служи за обележавање и разликовање роба и услуга једног физичког или правног лица од знакова других физичких или правних лица. Ознака географског порекла је право којим се штите две врсте ознака: име порекла и географска ознака. Име порекла је географски назив земље, региона или локалитета који служи да означи производ који оданде потиче, чији су квалитет и посебна својства искључиво или битно условљена географском средином, која обухвата природне и људске факторе, и чија се производња, прерада и припрема у целини одвијају на одређеном ограниченом простору. Географска ознака је ознака која идентификује одређену робу као робу пореклом са територије одређене земље, региона или локалитета са те територије, где се одређени квалитет, репутација или друге карактеристике робе суштински могу преписати њеном географском пореклу.
Као пример добре праксе представљена су 4 заштићена производа са ознаком географског порекла (три варијанте Хомољског сира и Хомољски мед) из Општине Жагубица.
Д. Динић