Монилија се у Србији јавља сваке године, пре свега као паразит цветова, грана, гранчица али и плодова па тако проузроковач обухвата две врсте гљива монилије и то:
Monilia laxa– када се суше цветови, гране и гранчице и најчешће се јавља код коштичавих воћних врста.
Симптоми се јављају када биљка процвета и након тога долази до сушења заражених цветова. Путем заражених цветова болест се шири на гранчице на којима се налазе, које се услед инфекције суше. Често браонкаста боја осушеног цвета услед монилије подсећа на симптоме сушења цвета од мраза.
Monilia fructigena–трулеж на плодовима најчешће се појављује код јабучастих врста.
До инфекције плода долази кроз ране на формираним плодовима које настају услед оштећења од инсеката или након пуцања плодова. На зараженим плодовима јављају се смеђе флеке које се концентрично шире и обухватају цео плод. Монилиа преко зиме опстаје у зараженим гранама или у зараженим плодовима који су остали у воћњаку за које је познат назив мумије.
Заштита од монилиоза није једноставна и захтева примену како агротехничких, тако и хемијских мера. Хемијско сузбијање монилије подразумева употребу фунгицида у периоду мировања вегетације, пред цветање, у пуном цветању и у прецветавању. Уколико је период цветања продужен и праћен влажним временом, потребно је још једно додатно третирање током цветања. За третмане у току мировања вегетације користе се препарати на бази бакра.
Кристина Лазаревић, дипл.инж.заштите биља у ПССС Пожаревац