ИСПИТ ЈЕДНОГ ДРУШТВА – РЕСОЦИЈАЛИЗАЦИЈА ОСУЂЕНИКА
У Србији постоји неколико казнено поправних завода. Налазе се у Ћуприји, у Београду, односно Падинској Скели, у Пожаревцу познатијем по називу Забела, у Шапцу, Сомбору, Нишу и Сремској Митровици.
Окружних затвора има у низу градова, у Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Новом Пазару, Смедереву, Новом Саду, Суботици…
ЗАБЕЛА КОД ПОЖАРЕВЦА
Најпознатији казнено поправни завод у Србији је свакако, Забела. Забела је синоним за затвор. Називају га још и српским Алкатразом. Налази се у Пожаревцу и често може да се чује да „Забела није позната по Пожаревцу, већ Пожаревац по Забели“.
У Пожаревцу, осим мушког затвора постоји и женски. За разлику од Забеле која је дислоцирана пет километара ван града, једини српски женски затвор се налази у центру у близини аутобуске станице.
Казнено поправни завод Пожаревац – Забела је затвор строго затвореног типа. Најпре био у Ћуприји, да би потом био премештен у Пожаревац, по наређењу од 21. септембра 1865. године. Темељи Казнено-поправног завода у Забели постављени су половином деветнаестог века.
Капацитет Завода, његовог затвореног дела, пројектован је за смештај 1.750 осуђеника, одељења за извршење мере притвора 150 притворених, полуотвореног одељења 400 осуђеника и отвореног одељења 100 осуђеника. Просечно бројно стање је 1.300 осуђених, 45 притворених и 8 лица кажњених у прекршајном поступку.
У саставу Завода функционише и одељење за извршење мере притвора које је дислоцирано ван Забеле у самом Пожаревцу.
СЕДМИ И ОСМИ ПАВИЉОН
Посебно одељење Казнено поправног завода у Пожаревцу Забела је специјални затвор и један је од најбезбеднијих у Србији. Управо због тога га називају српским Алкатразом. Затвор је опасан зидовима вишим од четири метра, има четири осматрачнице и блиндирана метална врата дебљине десетак сантиметара, са електронским отварањем и затварањем.
Сваки затвореник има своју ћелију од седам квадрата, у којој се налазе кревет, радни сто и мокри чвор. Овај специјални затвор се простире на 2.200 квадратних метара, има више од 100 камера које 24 сата снимају све делове затвора, окружен је зидом високим шест метара и има четири стражарске куле.
Овај објекат према коме је цео Завод категорисан као завод строго затвореног типа, изграђен је по угледу на пенсилванијску концепцију ћелијског система са величином ћелија 2×4 метра и галеријама на два нивоа преко којих се приступа просторијама.
Осуђеници који се смештају у овом објекту представљају опасност по себе или друге осуђенике или су склони бекству и другим инцидентима. Ипак, нису потпуно изоловани, већ имају заједничке просторије и утврђен распоред дневних активности у оквиру редовног плана третмана.
Осми павиљон и припадајући објекти, односно отворено одељење Завода, градило се од 1948. године, постепено уобличавајући ову фазу ирског система извршења казне, У побуни осуђеника 2000. године, уништени су пети и шести павиљон, док је седми павиљон знатно оштећен.
Затворени део Завода обухвата површину од 76.635квадратних метара, а привредна јединица „Препород“ површину од скоро 60 000 квадрата. Пословање привредне јединице „Препород“ организовано је у оквиру металског, дрвног и пољопривредног сектора на добру „Звезда“.
СРБИЈА У ЕВРОПСКИМ ПРОСЕЦИМА
Према извештају који је у априлу ове године објавио Савет Европе о стању у европским затворима (SPACE), у Србији је укупан број затвореника опао са 11.077 на 10.540, али је забележен благи пораст стопе затварања.
Са 153 затвореника на 100.000 становника Србија је изнад европског просека од 102 затвореника. У поређењу са претходном годином, извештај констатује смањење попуњености затворских капацитета на нивоу Европе за 5,3 одсто од 31. јануара 2020. до 31. јануара 2021.
У Србији је попуњеност затвора износила 93,9 затвореника на 100 слободних места што је значајно смањење у поређењу са 107, 3 у 2020. години, када су затвори у Србији били претрпани. Према овом извештају, просечна дневна потрошња на затворенике у Европи 2020. године износила је 77 евра. За Србију је овај показатељ износио 28,27 евра по затворенику дневно, што је знатно испод европског нивоа.
Укупан буџет за затворе у Србији у 2020. години износио је нешто више од 104 милиона евра, показао је извештај Савета Европе.
Са 18,6 одсто притвореника у затворима, Србија је испод европског просека.
Д. Деурић