Дуго су Пожаревљани покушавали да омогуће својој деци наставак образовања након завршене основне школе. Њихове молбе услишене су тек 1862. године када је Указом кнеза Михаила, од 24. септембра, основана полугимназија.
У првих готово десет година постојања школе настава се одвијала у једној малој, трошној згради. Ова зграда налазила се између данашњих зграда ОШ „Доситеј Обрадовић“ и Економско-трговинске школе. Била је већ у врло лошем стању, мрачна и ниска, тако да су многи говорили да се не исплати њена поправка већ да би требало подићи нову гимназијску зграду. Није било лако пронаћи локацију и финансијска средства за овај подухват. Пожаревац има проблем са подземним водама, па је неколико предложених места одбачено због влажног земљишта. На крају је одлучено да се нова гимназијска зграда подигне у близини Саборне цркве. Изграђена је средствима Општине пожаревачке и уступљена држави за смештај Гимназије.
У нову зграду Гимназија се уселила у марту 1872. године. Била је то за ондашње прилике веома добра зграда, пространа и удобна. Због величине простора у овој згради су, поред Гимназије, једно време биле смештене и Земљоделско-шумарска школа (1872-1883), а затим и Занатлијска школа (1893-1895). Проблеми су настали почетком 20. века након калдрмисања и изградње тротоара у Хајдук Вељковој улици. Извори нас обавештавају да је „зид гимназије упао у земљу више од пола метра“, што ће довести до појаве влаге и потребе за честим санацијама које су изискивале велика новчана средства, па се већ тада размишљало о изградњи нове зграде. Наредних неколико деценија често се јављало питање поправке гимназијске зграде и нездрави услови у којима се одвијала настава. Тешка ситуација у којој се нашла Србија почетком 20. века, Балкански, а одмах затим и Први светски рат, утицали су да се у реализацији пројеката не одмакне далеко.
П О Ж А Р Е В А Ч К А Г И М Н А З И Ј А
ПОЗИВА СВЕ СВОЈЕ НЕКАДАШЊЕ ЂАКЕ И НАСТАВНИКЕ НА
СУСРЕТ ГЕНЕРАЦИЈА
ПОВОДОМ 160 ГОДИНА РАДА ШКОЛЕ
23.СЕПТЕМБРА 2022, ТАЧНО У ПОДНЕ!
Свечана академија биће одржана у Центру за културу Пожаревац, са почетком у 14h.
Добро дошли на прославу!!!
МАЛО МЕСТА ЗА ЂАКЕ
У доба Краљевине Југославије најупорнији захтеви које су Пожаревљани износили били су везани за подизање нове гимназијске зграде и болнице. Упућивани су свим бановима који су посећивали Пожаревац, чак је и краљ Александар Карађорђевић обавештен о овим проблемима преко пожаревачке поклонствене депутације која се 12. јануара 1930. године придружила осталој депутацији Дунавске бановине у Београду. У то време Гимназија у Пожаревцу имала је 15 одељења, а само 13 учионица, које нису одговарале хигијенским условима. Требало је пожурити са изградњом нове зграде јер су у том периоду школу похађала деца која су рођена 1916, 1917. и 1918. године када, због ратних збивања, није рођено много деце. Међутим, школске 1931/1932. године уписаће се послератна генерација која је много бројнија од претходних, па школа неће имати довољно капацитета да прими сву пријављену децу. Читајући локални лист „Грађанин“ из овог периода, можемо да закључимо да су и сами Пожаревљани, односно општинска управа, били криви за такво стање. Пожаревац дуго није могао да добије зајам од Државне хипотекарне банке јер се границе општинског имања, по тапији која је издата априла 1923. године, нису слагале са границама по плановима који су урађени 1922. године. у „Грађанину“ сазнајемо да су се сви предлози за изградњу болнице и гимназије разбијали на речима „народ нема, народ грца, народ гладује, народ пропада“, а да од 71.600 пореских глава пуши најмање 30.000 и то минимум три динара дневно, што годишње износи 32,400.000 динара. „Људи који пред својим очима сагоре 32,400.000 динара за годину дана уносећи отров у свој организам, ти исти људи нису били у могућности за неколико деценија подићи дом лечилишта и пристојну зграду за васпитање своје деце.“ Дуго је вођена полемика да ли поправљати постојећу зграду или градити нову. Много жалби је упућено Дунавској бановини и тек је 1937. године изграђена, на месту старе, нова гимназијска зграда. У наредних неколико година ова зграда је дозиђивана и тако је у потпуности обезбеђен адекватан простор.
Школске 1951/52. године спроведена је реформа образовног система на основу које је уведено осмогодишње основно образовање. Потпуна гимназија у Пожаревцу подељена је на Државну реалну гимназију и Осмолетку. Гимназија је сада радила са 16 одељења па се очекивало да ће имати више простора. Међутим, у истој згради нашла се и новооснована основна школа тако да се опет појавио озбиљан проблем са недостатком простора. Године 1969. усвојен је Правилник о нормативима школског простора, опреме и наставних средстава, који је Гимназија могла веома тешко да примени. Са проблемом су упознати представници Скупштине општине Пожаревац, затим представници друштвено-политичких организација, а колико је ситуација била озбиљна сведочи и иницијатива Савета школе за зидање нове зграде.
У ЗГРАДИ УЧИТЕЉСКЕ ШКОЛЕ
Почетком 1971. године пожаревачком чаршијом почела је да кружи прича о гашењу Учитељске школе. Многе школе су у овоме виделе потенцијално решење за своје проблеме са простором за рад. Представници колектива Гимназије „Јован Шербановић“ одржали су састанак са председником општине Симом Бркићем, као и са секретаром комитета Савеза комуниста, не би ли се стекли што бољи услови за евентуалну селидбу гимназије у просторије Учитељске школе. Многи познаваоци прилика у просветном животу града Пожаревца сматрали су да је предлог Конкурсне комисије за избор директора гимназије из марта 1972. године директно везан за пресељење Гимназије. Након истека четворогодишњег мандата Софији Пурић, за директора гимназије изабран је Драгослав Симић, дотадашњи директор Учитељске школе. Одмах по избору упућен је писмени захтев Скупштини општине Пожаревац и СЗО да се за наредну школску годину (1972/73) гимназији уступи зграда Учитељске школе што је и усвојено средином јуна исте године.
Усељењем у нову зграду знатно су побољшани услови за рад школе. Поред учионица опште намене опремљени су кабинети за физику, биологију, хемију… У овој згради, у Улици Симе Симића бр. 1 и данас се налази Пожаревачка гимназија.
Ана Влајовић, проф. историје у Пожаревачкој гимназији