2021-02-15T10:12:06+01:00 15. фебруара, 2021. 09:53 |

Зимска резидба винове лозе

Виноградарски-вински сектор, у Србији, се интезивно развија последњих деценија захваљујући реформама и подстицајем ове производње од стране Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Србије. У Браничевском округу постоје значајне површине винограда и тенденције сталног раста ове производње.



Пролеће је период када је резидба винове лозе најзначајнија ампелотехничка мера у виноградима,  која још увек није званично почела. Традиционално, већина произвођача, резидбу почиње средином фебруара, на дан Светог Трифуна, 14. фебруара, заштитника и славе виноградара. Овај обичај прате и климатске прилике у нашим виногорјима, јер се обично до средине фебруара јављају јаки зимски мразеви, након тога наступа топлије време које виноградарима погодује за обављање резидбе, како би се завршила до краја марта, односно пре бубрења окаца.  

Основни циљеви резидбе су: формирање узгојног облика стабла у младим виноградима, одржавање већ формираног образованог стабла, регулисање родности и одржавање правилног односа између вегетативног развоја и висине приноса, зрелости и квалитета грожђа, регенерисање и подмлађивање старих чокота.

-За сваку сорту у складу са њеним биолошким особинама треба пронаћи оптималну оптерећеност родним елементима са циљем да се потенцијална родност претвори у реалну родност одређеног квалитета. Правилно је оптерећен онај чокот на коме се образује онолико гроздова колико одговара његовој реалној вегетативној снази. При томе се не сме занемарити квалитет грожђа било да се ради о стоним или винским сортама, каже Милена Зафировић, дипломирани инжињер ПССС Пожаревац. 

У производњи грожђа примарни значај се не придаје постизању високих, већ оптималних приноса који обезбеђују висок квалитет грожђа.Такав принос треба да обезбеди високо квалитетна органолептичка својства грозда: облик, крупноћу, обојеност и уједначеност бобица у грозду. 

-Ако је у питању производња врхунског вина чокоте треба оптеретити са мањим бројем родних окаца. Повећање оптерећења чокота родним елементима има за резултат повећање приноса. У оваквим случајевима лоза тежи да очува квалитет грожђа. Када повећање приноса пређе одређене границе опада квалитет грожђа – бобице су са мањим садржајем шећера и остају ситније. Крајњи резултат преоптерећења чокота родом је слабљење вегетативне моћи чокота, што указује на његово исцрпљивање, а може да изазове и сушење чокота. У оваквим ситуацијама веома је важно да се одговарајућим агротехничким мерама ублаже наведене последице и постигне одговарајућа равнотежа, додаје Зафировић.