Када је реч о заштити воћака значајно место заузима пролећно плаво прскање. С обзиром на благе зиме, са температурама изнад 0 степени Целзијусових, ова заштита се може обавити и током зиме.
Оно се обавља за време мировања вегетације, па до почетка кретања пупољака, то јест бубрења пупољака, а има за циљ да смањи број штеточина и проузроковача болести који у одговарајућим стадијумима, отпорним на ниске температуре, презимљавају у крошњама воћака, на гранама и пупољцима. Штетни организми гајених воћака врло су активни током читаве вегетације, када се спроводи највећи број третмана. Ипак, заштиту воћака од проузроковача болести и штеточина треба почети знатно раније и то још у периоду мировања вегетације.
Зимски прегледи воћака су врло важни јер се на основу њиховог резултата утврђује неопходност зимског третирања. На гранама, гранчицама, у наборима коре или под испуцалом кором, зиму проводи мноштво штетних инсеката и гриња. Зимским прегледима се утврђује присуство штетних организама на воћкама. Пре свега, утврђују се присуство и број јаја лисних ваши, губара, кукавичје сузе, црвеног прегља и мразоваца, ларве шљивине штитасте ваши, калифорнијске ваши, крваве ваши, смотаваца, глоговца, жутотрбе, јабукиног мољца и других штеточина. Током фебруара и марта, с растом температуре активирају се одрасли инсекти крушкине буве и јабукиног цветоједа. Њихово присуство се утврђује прегледом гранчица и пупољака. Воћари прегледе могу да обаве помоћу лупе, док за детаљан преглед узорака они могу да се обрате стручњацима у саветодавним службама. Први третман у воћњаку се спроводи одмах након резидбе и изношења грана из воћњака. Резидбом се морају одстранити све оштећене гране и заостали плодови који представљају извор заразе за наредну вегетациону сезону.
Првим пролећним прскањем, такозваним „плавим прскањем” сузбијају се проузроковачи болести воћака и винове лозе и то: прозроковачи коврџавости листа брескве, рогача шљиве, монилиоза коштичавих воћки, пегавости листа и краставости плодова крушке, кестењасте пегавости малине, шупљикавости лишћа и коврџавости плодова кајсије и других воћака, бактериоза код коштичавих и јабучастих воћака, екскориозе винове лозе, као и узрочници многих других болести биљака. Том заштитном мером се контролишу различити патогени, проузроковачи болести, а пре свега патогени рана. „Плавим прскањем” се сузбијају патогени који презимљавају у крошњи воћака скривени у пукотинама коре, пупољцима, рак ранама и слично. Зато се то прскање спроводи у пролеће пред само кретање вегетације, то јест пред бубрење пупољака.
Пролећно „плаво прскање” се мора урадити темељно, односно, добро треба испрскати свако стабло, тако да по обављеном третману примењени раствор буде присутан на целој површини стабла. Прска се по сунчаном времену, без ветра. Температура приликом прскања мора да буде изнад 8°C јер се минерална уља „не лепе” за третирану површину ако је температура нижа од 8°C. Посебно треба истаћи значај пролећног „плавог” третирања код старијих и запуштених воћњака. Пре прскања, стабла треба припремити, уклањањем непотребних грана, стругањем лишајева и маховине, да би средство боље пријањало на третирану површину, као и елиминацијом мумифицираних плодова, деформисаних и болесних делова воћке. Њих је најбоље изнети из воћњака и спалити.
Виолета Станковић, мастер инж.заштите биља у ПССС Пожаревац