Практичан оквир за сазревање клиничке трансплантације направљен је 1963, када је без познавања нормалног имунског одговора, доказано да имунска реакција организма на пресађени орган може бити контролисана применом имуносупресивне терапије (лекови против одбацивања). У наредном периоду развијене су хируршке технике за трансплантацију других солидних органа. Ове технике се, уз мале модификације, користе и данас. Од 1963. до 1979. године једини значајан напредак у клиничкој имуносупресији односио се на увођење у терапију антилимфоцитног глобулина (1966.).
Следећи значајан догађај јесте откриће циклоспорина, екстракта гљивица „cylindrocarpon lucidum“ и “trichoderma polysporum”, од стране Dreyfuss-a 1976. године. Исте године Борел представља имуносупресивна својства овог лека, а 1978. Калне саопштава прва искуства са лечењем 32 болесника са пресађеним бубрегом, два болесника са пресађеним панкреасом и два болесника са пресађеном јетром. Способност лека да спречи одбацивање пресађених органа била је импресивна, али је због употребе високих доза регистрована изражена учесталост нежељених ефеката, укључујући појаву лимфома код 10 одсто болесника. Увођењем у праксу циклоспорина значајно је побољшано једногодишње преживљавање пресађеног бубрега, посебно код кадаверичних трансплантација.
Године 1995. уведен је нови имуносупресив, микофенолат мофетил, који је смањио учесталост одбацивања органа за око 50 посто. Увођење нових имуносупресивних лекова омогућило је смањење учесталости епизода акутног одбацивања, као и индивидуализацију имуносупресивне терапије према потребама сваког појединачног болесника.
Прву клиничку трансплантацију панкреаса (ксенотрансплантацију) извео је др Williams 1893. године у Бристолу. Петнаестогодишњем пацијенту тада је трансплантиран панкреас пса, а младић је преминуо након три дана. Др Kelly и др Lillehei са сарадницима, са Универзитета у Минесоти, извели су прву успешну трансплантацију панкреатодуоденалног алографта са симултаном трансплантацијом бубрега. За четири године исте операције извели су код још 13 пацијената, а четворо је живело дуже од годину дана.
Из књиге „Живот са пресађеним бубрегом“,
проф. др Рајко Хрвачевић, Војно медицинска академија
1905 – Прва успешна трансплантација рожњаче
1954 – Прва успешна трансплантација бубрега између једнојајчаних близанаца коју су извели др Џозеф Мари и др Дејвид Хјум у болници Бригам у Бостону
1962 – Прва успешна трансплантација од умрле особе коју су извели др Џозеф Мари и др Дејвид Хјум у болници Бригам у Бостону
1963 – Прва трансплантација плућа (др Џејмс Харди, Медицински факултет у Мисисипију)
1967 – Прва успешна трансплантација срца (др Кристијан Бернард, Јужна Африка) и прва успешна трансплантација јетре (др Томас Старзл, Универзитет у Колораду, Калифорнија)
1968 – Прва трансплантација панкреаса, др Лилч, Универзитет у Минесоти, Минеаполис, а постављени су и први критеријуми за мождану смрт
1972 – Утемељена донорска картица у САД за свих 50 држава, ради постморталног донирања органа (може је потписати свака особа изнад 18 година како би законски пристала донирати своје органе након смрти)
1973 – Урађена прва трансплантација бубрега у Београду, у Градској болници на Звездари (проф. др Василије Јовановић и прим. др Милан Јовановић)
1978 – Увођење имуносупресива Циклоспорина који има импресивне резултате у спечавању одбацивања пресађеног органа
1979 – Прва трансплантација у Нишу
1981 – Прва успешна трансплантација срца и плућа заједно, др Норман Шамвеј, Станфорд Универзитет у Калифорнији
1983 – Прва успешна трансплантација плућа – Џоел Купер, Торонто, Канада
1986 – Прва успешна трансплантација оба плућна крила – Џоел Купер, Торонто, Канада
1988 – Прва успешна трансплантација танког црева код човека – у Киелу, Немачка
1989 – Прва трансплантација јетре од живог сродног даваоца, Чикаго, Илиноис, САД
1990 – Прва успешна трансплантација плућа од живог сродног даваоца – Калифорнија, САД
1993 – Прва успешна трансплантација два плућна крила са живих даваоца – свако од једног родитеља – Јужна Каролина, САД
1995 – Прва трансплантација срца у Србији на Институту „Дедиње“.
1996 – Прва трансплантација јетре у Србији на Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“
1998 – Прва трансплантација гуштераче од живог даваоца
2009 – Предлог закона о трансплантацији органа и предлог закона о трасплантацији ткива и ћелија и Преговори за чланство у Међународној фондацији „Еуротрансплант“
Ви питате – стручњаци одговарају
Питајте све што вас интересује у вези са трансплантацијом органа, а ми ћемо од стручних лица потражити одговоре. Питања можете поставити на мејл адресе: recnaroda@yahoo.com и recnarodapozarevac@gmail.com.
Реализацију пројекта „Живот на дар“ суфинансира Министартство културе и информисања РС
Одговорност за изнете ставове сноси НИПД „Реч народа“ АД Пожаревац и аутор текста.