У Галерији Народног музеја Пожаревац, до недавно Галерији савремене уметности до 27. марта публика може погледати изложбу под називом „Животињско царство – Анимални свет на делима из историјско – уметничке збирке Народног музеја Пожаревац“. Аутор изложбе Марина Радосављевић, виши кустос Народног музеја Пожаревац, рекла је да су одабрана дела са анималистичким мотивима из збирке која се до сада нису излагала у оквиру тематских изложби: Михаила Петрова, Анте Абрамовића, Тодора Стевановића, Миодрага Нагорног, Балше Рајчевића, Тамаре Ракић, Стевана Китића и других. Животиње кроз историју не само да су пружала храну и друштво људима, већ су служила и као извор бескрајне инспирације за уметнике. Приказ животиња је красио зидове пећина, декорисао грнчарију и листове књига, улепшавао платна и на тај начин износио величину и мистерију природног света на увид. Анимални свет је остао витална компонента свих уметности у свим културама.
Изложени радови настајали су у периоду од 1942. до 2007. гoдине. рађени су различитим техникама, од цртежа графитном оловком на папиру, преко акварела, темпере, уља на платну до комбинованих техника на различитим подлогама. Животињски свет је приказан појединачно или као саставни део других тема попут мртве природе, пејзажа, фантастичних композиција. Уметници су заокупљени како домаћим животињама, тако и дивљим. Преовлађују реалистичке и асоцијативне представе птица, риба, коња, крава, животиња припитомљених и блиских људима.
Говорећи о поставци, Марина Радосављевић, додала је да међу изложеним делима треба издвојити рад академика Тодора Стевановића „Гавран II“ који је заокупљен знаковним ликовним језиком тежећи холизму. Делом „Живот се изнова рађа“ Миодраг Нагорни остаје у сфери фантастике и космичких кретања, док Анте Абрамовић реалистичне мотиве попут „Мртве природе са фазаном“ сагледава у духу импресионизма и колоризма. Михаило Петров, родоначелник српске модерне графике, радио је у широком распону стилских варијанти, његов „Мотив из Стига“ са приказом крава остаје у колористичком решењу. Међурепубличка размена идеја и дела између југословенских уметника поспешивала се 70- тих и 80- тих година 20. века, због чега је одабир радова са анималним мотивима присутан и код хрватских и словеначких уметника из историјско-уметничке збирке: Славе Стриегла, Ивана Ловренчића, Владимира Макуца.
Изложба „Животињско царство“ подстиче на дубоко промишљање о односу између човека и природе. Својеврсни је апел за деловање – посматрач постаје главни носилац поставке јер је позван да размисли и реагује на еколошке изазове који се појављују пред њим свакодневно.