Ниједна змија не напада осим у самоодбрани
Кишна година и поплаве створaју погодне услове за прекомерано размножавање глодара, а они су одличан извор хране за гмизавце. С друге стране, повољне температурне прилике, као и одсуство предатора утичу на прекомерно размножавање гмизаваца.
Прошлогодишње и овогодишње обилне падавине као и поплаве, главни су узроци повећаног броја змија. То такође треба довести и у везу са доступношћу хране, а потом и парењем. Скоро у свим насељеним местима постоје дивље депоније као највећа легла ситних глодара, који су змијама главна храна.
С друге стране, змије се најчешће могу видети у време парења, јер су мање опрезне. Активне су од пролећа до јесени и, у суштини, погодују им изразито високе температуре.
СЕДАМ ВРСТА ЗМИЈА У СРБИЈИ
Постоје змије отровнице и оне које нису опасне. По чему их препознајмо?
Неотровне су: белоушка, рибарица, смукуља, смук, степски смук, пругасти смук и шилац који живи само у Пчињском крају
У Србији постоји чак седам врста змија које су безопасне, то јест спадају у групу неотровница и најчешће се препознају по глави и врату, кажу стручњаци из „Ветерине Београд”. Већина змија у равничарским крајевима је, тврде, неотровна.
Неотровнице се разликују од својих отровних сродника по томе што немају изражену троугласту главу, обле физиономије су и немају уочљив врат. Отровнице, због отровних жлезди на бочним странама главе, имају троугласт изглед главе уз уочљив врат
Ако смук или рибарица и „нападну”, ништа се не може догодити.
Већина змија које се могу срести су потпуно безопасне, а заправо су нам најбољи и једини природни савезници у борби против глодара, који шире заразе. Све змије могу да пливају и углавном се добро пењу по вегетацији. Расту чак и до два метра, али су потпуно безазлене.
Ниједна змија неће напасти човека осим у самоодбрани.
Савет онима који виде змију на месту где не би требало да буде је да не паниче, да се повуку без наглих покрета и да позову неку од надлежних служби као што су зоохигијена, полиција, комунална полиција или сектор за ванредне ситуације.
Мирослав Бундало