Воштана зрелост зрна је време за силирање кукуруза. Тада се млечна линија на зрну кукуруза налази на 1/2 од врха зрна и биљка има између 30-40 одсто суве материје. У тој фази удео клипа је најповољнији у маси целе биљке и креће се око 40 одсто. Уколико се силира биљка са нижим уделом суве материје, долази до смањења приноса по јединици површине. Како пролази воштана зрелост тако опада принос суве материје, јер опадају клипови, губи се лист, ломе стабљике… Опадање квалитета сакупљене суве материје одражава се на већи садржај лигнина који директно утиче на квалитет силаже и њену искористивост.
Пројекат „АГРО ИНФО“ суфинансира Град Пожаревац
Силажни кукуруз треба косити на висини до 40 сантиметара изнад земље. Раније се препоручивала висина од 20 сантиметара што се показало као лоше решење, јер је ниска силажа доводила до мање сварљивости. Поред тога, у оваквим случајевима већа је могућност да се силажа запрља земљом што се посебно одражава на микрофлору.
Дужина сечења силажног кукуруза зависи од зрелости биљке. Ситнија маса се лакше транспортује, боље сабија, једноставније пребацује до штале… Овакву силажу животиње потпуно варе. Ако се силажа превише уситни може имати лоше последице по преживање, оптимална дужина сецкања је од 10 до 15 mm уколико је садржај суве материје у биљци 30 до 35 одсто.
„Приликом конзервирања силирањем се праве минимални губици хранљивих материја (угљених хидрата, протеина, витамина, минералних материја) у односу на припрему сена. У идеалним условима код припреме сена, губици суве материје крећу се и до 30 одсто. Приликом силирања, уколико су све операције коректно обављене, губици суве материје ретко прелазе 10 посто.
Припрема силаже може бити и од биљака које дају висок принос зелене масе и преко 60 тона по хектару, а нису погодне за сено. Временске прилике не утичу на процес силирања, ова радња може се вршити и по прохладном и по облачном времену. Добра страна је што силирање омогућава две жетве годишње са исте парцеле без наводњавања уз остварење релативно високих приноса. Предност је и та што су трошкови спремања силаже много нижи по килограму суве материје од трошкова припреме сена, истиче Ненад Вујчић, дипл. инг. у ПССС Пожаревац.
Што се тиче складишног простора повољност силирања је та што у метру кубном стане 700 килограма силаже или 200 килограма суве материје, a сена100 килограма или око 80 килограма суве материје. Силажа је, иначе врло укусна храна коју животиње радо једу. Добро спремљена и у квалитетном сило објекту, може се успешно чувати неколико година.
Д.Динић