Дуги низ година на себи својствен начин забављао је радио и телевизијске гледаоце захваљујући хумору који је носио у својим генима. Иако је прве кораке начинио на Радио Пожаревцу, свој таленат најпре испољава у емисији „Поп рок меч“ на телевизији „Политика“, али и „Индексовом радио позоришту“. Захваљујући таленту и успеху емисија, наш саговорник смишља још један несвакидашњи сегмент и прелази на телевизију „Пинк“ . Легендарна кратка форма „Пиле телешоп“ му омогућава да се отисне и у друге пројекте од којих издваја квиз „Брачне заврзламе“ који води са Сузаном Манчић и „Пиле и Маца шоу“ са глумцем Драганом Маринковићем Мацом.
После ових реченица и чињеница, није тешко погодити да је реч о Зорану Радојковићу Пилету или Кизи, како га знају многи Пожаревљани.
– Рођен сам на зелезничкој станици Раброво – Клење у паузи између два воза које су тада вукле парњаче. Отац Новица био је надзорник пруге и увек је каснио на воз, а мама је из Негославаца српског села у Хрватској i била је шнајдерка. Био сам ђак пешак и ишао око три километра преко поља и ливада у школу у Клењу, али сам био вуковац. Као усамљеник са станице другари су ме прозвали Станица, а како сам време проводио сам најрадио сам се играо „Отписаних“ и у исто време био и Прле и Тихи и шваба!
ГЛУМАЧКИ ТАЛЕНАТ ПРЕД ГЛЕДАОЦИМА
Радојковић је прва два разреда средње школе завршио у Кучеву, после чега се са родитељима сели у Пожаревац, где стиче нове пријатеље, нове навике и нове могућности за таленат који је носио у себи. Ту је на првом месту била глума, те се у Економској школи уз професора Славишу Радовановића – Цара везује за драмску секцију и остварује прве роле, што наставља и на сцени Центра за културу Пожаревац.
– Жеља да искажем све што сам носио у себи уводи ме и у воде музике. Са данас покојним Антом (Слободан Боба Антић), Себом, Нуном и још неколицином истомишљеника оснивам бенд „Електични пилићи“ који су у Пожаревцу били у правом смисли рећи авангарда, али смо захваљујујући овом ангажовању много научили, радили, па и зарађивали наступима.
Паралелно са свирком у Пилићима Радојковић хонорарно ради на „Радио Пожаревцу“, пише за „Реч народа“, а две године проводи и на Радију „Бум 93“ одакле носи успомену на интервју са Марком Милошевићем који су тада пренеле многе новине и агенције. Иако вансеријски талентован, више пута се опробао на пријемном испиту на Факултету драмских уметности у Београду, но, како су професори имали другачију визију једног драмског уметника, Зоран уписује Факултет политичких наука. То је допринело да међу 1500 кандидата буде ангажован најпре на поменутој телевизији „Политика“, усаврши знање из области новинарства и уради бројне „озбиљне“ и квалитетне емисије и репортаже на које гледаоци који га знају, нису навикли.
Ипак, није одолео ријалити програмима. Учесник је прве „Фарме“.
-Тамо сам провео 49 дана и без озбира на све било је то ново и мени занимљиво искуство. Ми смо на тој првој фарми стварно радили, гладовали , правили предмете које нисмо имали, зидали кокошињце и доста тога научили. Речју, уз искуство, нова знања и лепа зарада.
У СРБИЈИ СВОЈ НА СВОМЕ
После свакодневног појављивања на телевизији у бројним сегментима који су одисали специфичном нотом хумора коју је самостално креирао, настаје период када је нестао.
– Стицај околности и криза у земљи били су пресудни. Имао сам много идеја, али је било све мање пара. Деца крећу у школу, треба много тога, а плате касне. Како је супруга отишла код својих родитеља у Беч и ја одлучујем да напустим земљу и одем у овај град. Тамо сам био ангажован на писању текстова за магазин „Ко смо“ а са колегиницом Вером радио и истоимену телевизијску емисију. Стицајем околности, трбухом за крухом, радио сам и бројне послове који су испијали позитивну енергију из мене, па чак и возио такси. Бићу искрен: нисам више могао да живим са странцима, радим оно што ми не прија, лоше говорим немачки и дружим се са људима који нису на мојој „Таласној дужини“. Зато сам сео у ауто и вратио се у Србију.
По повратку из Беча Зоран Радојковић је сабрао утиске и идеје, многе од њих ставио на папир и увелико припрема неколико пројеката за које се нада да ће на велика врата наћи место пред милионским тв аудиторијумом. Ипак, струка и таленат су преовладали и нада се да ће својим идејама разбити пожутеле шаблоне који годинама чаме на телевизиским екранима у Србији.
– Чврсто сам се определио да се вратим на стари колосек и још чвршће да моје будуће стваралаштво начини нову димензију телевизијског стваралаштва.
Данас живим у Београду, а лета проводим у Великом Градишту где водим разне забавне програме и телевизијски сам промотер Сребрног језера. Волим овај крај, ту познајем сваког и много сам опуштенији. Нема напетости као у Бечу, јер ми смо специфичан народ по многим питањима. Наравно, много сам посвећен породици, супрузи, као и кћеркама Ани и Јани које су на релазији Београд – Беч. Супруга и ја смо ту да им помогнемо у сваком тренутку и пружимо родитељски ослонац.
Влада Винкић