2021-09-06T10:28:53+02:00 6. септембра, 2021. 09:17 |

„Жутило“ винове лозе

Општим именом „жутило“ винове лозе, називају се све болести проузоковане фитоплазмама, које имају сличне симптоме и то доводи до забуне приликом препознавања болести. 

Фитоплазма Flavescence Doree је са становишта епидемиологије најопаснија, јер је врло инфективна. Симптоми болести проузроковани фитоплазмом Flavescence Doree обично се јављају у другој години по инфекцији. Не искључује се могућност да се у медитеранском подручју, са вишим температурама, симптоми могу појавити и током исте године. Најбоље време за преглед биљака на присуство симптома је од прве половине јула до средине септембра. Kарактеристично је да уколико се инфекција унутар засада шири дуж редова у питању је Flavescence Doree. Пупољци заражених чокота не крећу у пролеће, или се из њих ластари развијају са великим закашњењем. 

Kод црних сорти инфицирани листови су тамно љубичасте до светло црвене боје, а код белих сорти светло жуте до златно жуте боје. Kасније, током развоја болести, лишће се увија, постаје крто и некротира. На сортама лозе које су осетљивије на болест, запажа се савијање листа по ободу према наличју (у неким случајевима листови попримају типичан „троугласти“ облик настао савијањем обода листа по три стране). 

Фитоплазма Flavescence Doree преноси се векторима и зараженим садним материјалом винове лозе. У природи је преноси инсект (цикада), Scaphoideus titanus Ball. (S. littoralis Ball) који има једну генерацију годишње. Ради се о перзистентном начину преношења. Женка полаже јаја испод коре двогодишњих или старијих ластара. Почетак пиљења је половином маја, док се прва имага јављају у трећој декади јуна. Сви ларвени стадијуми и имаго, хране се на наличју листа винове лозе сисањем садржаја флоема, при чему, ако се хране на оболелој биљци, могу усвојити фитоплазму.

У подручјима где је ФД присутна, динамика ширења болести вектором износи 5-10 километара у току једне године. ФД фитоплазма је недавно, по први пут потврђена и на Clematis vitalba у Италији и Србији. Clematis vitalba је честа врста у нашим виноградарским регионима, тако да може представљати потенцијалан природан резервоар ове фитоплазме. Током истраживања, на неколико локалитета утврђено је присуство системских промена на Clematis vitalba у Србији, са симптомима који указују на фитоплазматично обољење.

Основна мера заштите је фитосанитарна контрола репродукционог материјала винове лозе и употреба здравих калемова за подизање винограда. Заштита хемијским средствима обухвата поступке уништавања инсекта вектора. Да би се постигли добри резултати у сузбијању болести, заштита хемијским средствима треба да се спроведе у целој виноградарској зони. Заражени чокоти и запуштени виногради морају се искрчити пошто представљају извор инфекције.

                    Драгана Урошевић,
дипл.инж. заштите биља у ПССС Пожаревац