Иза гора, иза мора, иза планина, а испод неба и данас се шири тај мирис. Мирис, као и било који други мирис, рекли би многи. И имали би право, јер ово је мирис познат свима нама, опеван у толико песама, лако нам доступан. Ипак, иако познајемо сваку ноту тог мириса, иако га осећамо, постоји и оно што о њему многи нису знали… како је настао.
Било је то негде на територији Блиског Истока. Као и у свакој причи и у овој се волело двоје младих. Он, припадник изабране лозе и прапраунук чувеног Ноја, а она само изабраница његовог срца. Његово име било је Хајк, а њено Цидона. Хајк је отишао у Вавилон да учествује у градњи Вавилонске куле са датим обећањем Цидони да ће се вратити и да ће са њом бити до краја вечности. Не знам да ли је тад Хајк знао где су границе вечности и да ли их уопште и има, али љубав је то… ко је још паметан у љубави био. Но, време је пролазило, различите вести су стизале до Цидоне. Било је прича да су Хајка убили.Било је и оних у којима је био срећно ожењен другом. Патила је. Молила је Творца само да је жив и да је здрав, па макар и са другом био. Знала је много више о безусловној љубави него што ми данас, који себе сматрамо цивилизацијским људима, знамо и што ћемо икада знати. Ни сам Творац није био имун на њене молбе и услишио јој је молбу у којој она тражи од Њега да јој да вечност и да свог драгог кроз вечност сачека. На другој страни, када је свој посао завршио, Хајк је решио да се врати свом дому. Ипак, то се није допало вавилонском краљу Нимроду, који је желео да Хајк остане у Вавилону и наредио му је да из Вавилона никуд не иде. Ипак, има ли шта јаче од љубави. Наравно, Хајк није послушао краља и искрао се из Вавилона и кренуо тамо где га је срце водило. Када је краљ Нимрод сазнао за то бекство, са својом војском је кренуо у потрагу за Хајком. Хајка су пронашли, али је у тој борби настрадао управо краљ Нимрод. Више препрека није било за младог Хајка и своме дому је напокон слободан и ослобођен кренуо. Ипак, љубав као љубав. Дато обећање и услишена молба ка Творцу његове драге су га сачекале. Она га је, заиста чекала, али као вечност… као мирис дуње. Било како било, и данас се на тој територији налази дрво дуње као самоникла врста, а захваљујући Хајку, данас је та територија држава Јерменија.
Дакле, данашња прича, баш као што је и почела везује се за вечност, за тај вечни мирис који потиче од плода дрвета дуње.
Дуња или Cydonia oblonga припада фамилији Rosaceae, подфамилији Pomoideae, роду Cydonia . Дакле, припада породици ружа, а у блиским је сродничким односима са јабуком. Латински назив Cydonia потиче од места Cydon на Криту.
Старе цивилизације су познавале својства дуње и верује се да се дуња гаји преко 4000 година.
Дуњом су Богови одређивали судбине. Она је била плод Афродите и Гаје. Парис је по обећању које је дао лепој Хелени дуњу даровао Афродити, најлепшој од свих Богиња.
У Старој Грчкој су младенци дуњу јели пре венчања и то тако што би је издубили, пунили медом, пекли и у њој уживали. Дакле, дуња је симбол љубави, среће, плодности, постојаности и непролазности.
Стабло дуње може да буде високо и до 4 и до 6 метара. Може да се формира лако, па сходно томе и да се утиче на облик и висину. Листови су слични листовима јабуке. Тамно зелени су на лицу и сивкастији на наличју, што потиче од ситних и густо распоређених длачица. Цвета у мају и јуну. Цветови су бели, беличасто ружичасти, врло декоративни. Плод је налик на крушку или јабуку, грбав, златножуте боје, прекривен длачицама, ароматичног мириса.
Најквалитетнија сорта дуња на нашим просторима, а по квалитету уједно једна од најбољих и у свету је лесковачка дуња. Сазрева у октобру. Плод је налик на јабуку и тежина плода је око 250 грама.
Често се у нашем крају говори и о дуњцу. Реч је о другој сорти. Није по квалитету иста са већ поменутом лесковачком. Реч је о тзв. врањској дуњи. Плод је тежине од око 600g и има крушколик изглед. То је самооплодива сорта, која уједно служи и за опрашивање лесковачке.
Што се тиче састава плода дуње, присутно је око 20% слузи, пектина, око 8% шећера, око 15% масног уља. Такође, присутни су и: бакар, гвoжђе, калијум, манган, цинк, натријум, Б1, Б3, Б6, витамин Ц, биљна влакна, етарска уља…
Обично се користи за израду препарата против кашља због количине слузи коју поседује. Традиционално се користи код упорних и честих дијареја, нарочито код деце. Такође, наша народна медицина говори о употреби плода дуње код проблема са грлом, код запушеног носа, код кашља, бронхитиса, код рана тј. да би се процес зарастања рана убрзао.
Важно је поменути да се у семену налази цијановодонична киселина, која се ослобађа из семена ако се оно или оштети или ако се намерно уситњава. Да не би дошло до тровања, користити само цело семе које се не једе.
Ако имате проблем са упаљеном кожом, испуцалом кожом или ранама слободно испробајте облоге, које ћете направити тако што ћете семенке потопити у воду, оставити преко ноћи и следећи дан користити. Такође, уместо семена можете користити и лист.
Ако немате здравствених проблема, ради превенције и мира у души свакако можете плод дуње држати на орману, па нек мирис асоцира на вечност или пак испећи плод дуње или сам или као додатак месу, па бар на трен замислити ту симболику старих народа. Ако Вам се ни то не допадне, за крај можете наздравити уз добру дуњевачу и уживати у данима који су пред нама.