2018-05-13T23:21:58+02:00 13. маја, 2018. 23:21 |

Бака апотекарка

„Здрављем те умивам, здрављем те китим, здрављем ти пут посипам, здрав да си, здравље моје.“ Тако су говориле наше баке својим најмилијима.И заиста, толико љубави, благости у тако једноставним речима.Радиле су то и још што-шта те веште старице и под Турцима и разним окупацијама. Онда смо постали слободни и некако се ослободили и од природе, традиције и вере. Или се природа ослободила нас. То је већ сасвим друго питање. Чини ми се да смо за тако кратко, то ослобођено време, успели толико тога да заборавимо да је то просто упоредиво са фантастиком.


И заиста треба да смо захвални Емиру Кустурици што нас је кроз свој филм подсетио да има дана када се у реци купа, када се биљем китимо, када венчиће правимо. Да ли је Кустурица знао које ће све ефекте произвести филмом нез нам.Уметник је, а уметницима је дозвољена комуникација са вишом креацијом на само њима познат начин. И факат, ако питате неког из своје околине који је празник 6.маја, верујем да ће рећи да зна и да је тад Ђурђевдан, Ромска слава. Не треба да Васзачуди такав одговор. Сцене из Кустуричиног филма су праћене и одличном музиком. Када се позната песма Ђурђевдан отпева на ромском, када видите сцену из филма у реци препуној венчића од биља, тешко да ико може остати равнодушан и ретко коме крв незаигра тако да буде у самој игри са земљом и нашом суштином.

Но, било како било, треба напоменути да се сам празник прослављао и много пренего је назван Ђурђевданом. Стари Словени су тај дан посвећивали Триглаву, божанству за које су веровали да има видике на три света: небеском, земаљском и подземном. Од њих су нам осталио бичаји прављења венчића и ритуалног купања у реци. То је био дан када су се призивали срећа и благостање. Интересантно је да је Триглав био представљен са триг лаве и са три браде,које су биле различитих боја и то: плава, црвена и бела. Да ли је случајност промисао више силе и ли су креатори српске заставе знали зашто су баш те боје на застави, нека остане отворено.

Ђурђевдан је једна од најпрослављенијих пролећних слава код нас. Према народном календару, на Ђурђевдан се званично смењују зима и лето, па се каже да је то дан полутар.

Сигурна сам да приказ Светог Георгија сви знају. Представљен је младић у оклопу на коњу, који у руци држи копље којим убија аждају. Има доста тумачења самог приказа, а самим тим и различитих тврдњи. Оно што је интересантно за нас и наш народ јесте легенда, која оправдава симболику Светог Ђорђа, према којој је он заштитник немоћних, нејаких, сиромашних, ослободилац заробљених. Према легенди, Свети Георгије је заслужан за стварање немањићке државе. Кад су браћа оковала и заточила Стефана Немању, он се молио Св. Георгију да га ослободи. И заиста, Немања је био ослобођен и постао је велики жупан, утемељио моћну државу и саградио велики манастир Ђурђеве ступове.

Српске епске песме су преносиле вековима легенду према којој су девице које су се купале у језеру биле прождеране од стране аждаје. Када је ред дошао на ћерку бана, појавио се Свети Георгије и убио је аждају.

Занимљиво је да се борба са аждајом десила на Пештеру и да смо као народ привилеговани, па се део шаке, као и део коже главе са плавим увојцима Св. Георгија чува код нас. Прво се реликвија чувала баш у Ђурђевим ступовима, па се због Турака дуго крила и данас се налази у једном манастиру у Прокупљу.

У        циљу приказа и приноса жртве, према нашим обичајима на Ђурђевдан се коље јагње и његовом крвљу се у виду крста премазују чело, образи и руке сваког укућанина, а потом се умива посебном водицом у којој су разне пролећне, лековите биљке.

Сходно већ написаном, треба рећи да је Ђурђевдан везан за здравље у кући, за плодност и родност како у дому, тако и у пољу, тору и обору.

Једна од биљака, која је саставни део ђурђевданских венчића, ђурђевданских водица, свакако је биљка са највише здравља у свом имену. Реч је о здравцу.

Geranium macrorrhizum или здравац је вишегодишња зељаста биљка, самоникла, али се може гајити и као декоративна врста. Обично расте по шумама. Висока је око 40центиметара. Воли сунце, плодно тло. Стабљика је усправна. Листови су на дугим дршкама, издељени на режњеве. Цветови су упадљиви, могу бити црвени, тамноцрвени, љубичасти. По облику су налик кљуну ждрала.

Наша народна медицина описује употребу ризома и надземног дела здравца.

Вековима се користи како за лечење, тако и против урока, као заштита. Позната је јутарња вода са здравцем, којом се ваља умити уз речи: „лицем здравље умивам, од здравца се и венци плету, здравче, венче, цвеће миришљаво“.

Доказано је његово дејство код упаљене коже, слузокоже било да је реч о површинској кожи или слузокожи усне дупље или желудачној слузокожи. Такође, доказано је дејство код проблема са нервозним цревима, код дијареје. Утиче на заустављање крварења код посекотина, огреботина. Користи се код псоријазе, екцема. Има благо седативно дејство. Јача организам, јача функцију бубрега, подстиче избацивање токсина из организма, регулише рад јајника.

Свакако два највећа оца народне медицине Туцаков и Бројс здравац су препоручивали код стерилитета. Како у себи има одређену количину радијума, има и антитуморни ефекат. Код третмана стерилитета важно је да оба партнера узимају препарат са здравцем и то 12 недеља. Уколико не дође до зачећа потребно је направити паузу, а ако у току терапије дође до зачећа прекида се.

Важно је нагласити да се препарат узима као хладан и то гутљај по гутљај. Жена треба да почне са узимањем 4. дана од почетка циклуса.

За добијање препарата потребно је да се једна супена кашика здравца прелије са 250 милилитра вреле воде. После десет минута се оцеди. Свако вече се спрема за наредни дан.