2020-06-20T20:06:38+00:00 20. јун, 2020. 20:06 |

Изузетан споменик културе (Објављено 6. августа 1976)

Археолошко налазиште код села Бродице, недалеко од Кучева  – „Краку Лу Јордан“, и ове године истражује бројна археолошка екипа. Пројекат је заједничко дело Археолошког института из Београда и Музеја металургије и руда из Бора, а радове финансира Национална истраживачка фондација САД која, сарадњу са нашим научним институцијама остварује посредством Универзитета  у Сан Дијегу. Радовима руководи наш познати археолог, директор Народног музеја у Београду др Владан Кондић са сарадницима Илијом Јанковићем, директором Музеја металургије и руда у Бору,  Мајкл Ворнером, професором Универзитета у Сан Дијегу и Џоном Идијем, професором Универзитета у Мичигену. Ископавања се врше већ пуних шест година и по ономе што је до сада откопано, потврђује се да се овде налазило значајно римско насеље.

       Пројекат је доста амбициозан и југословенској археологији пружа велике могућности за детаљна истраживања античког рударства и металургије. Упоредо са ископавањем на Краку Лу Јордану, врше се испитивања целог рударског басена у долини Пека односно у Источној Србији. До сада су откривена два значајна рударска пункта који припадају различитим временским периодима. Налазиште код Рудне Главе пружа поуздане податке да је и праисторијски човек познавао употребу и прераду бакарне руде. Други пункт Краку Лу Јордана враћа нас у IV век нове ере у доба Римљана када је рударство било једна од основних привредних грана. 

                                                                Римљани у долини Пека

     Привреда римске империје дошла је средином III века нове ере у прилично незавидан положај. Моћни рударски басени у Шпанији, Британији и Румунији, одакле су експлоатисане руде гвожђа, сребра, злата и калаја, били су изгубљени. Тражила су се нова налазишта одакле ће се црпети неопходне сировине за даљи развој, пре свега војне индустрије. Бројни  рударски стручњаци тада су пребачени у Горњу Мезију, односно у ове крајеве, где су нарочито биле интересантне две области: Елијана Пинцензија (долина Пека) и Метала Аурелијана (део Тимочке Крајине). Крајем III века из ових крајева почиње интензивно да се експлоатише рудно богатство. Римљани подижу бројне рударске радионице (на територији од  Дели Јована па до Сене откривено је доста рударских насеља) које су искључиво имале металуршку функцију. У то време, почетком  IV века, почиње активно да живи рударско насеље на Краку Лу Јордану на коме се рударске пећи неће гасити до пред сам крај четвртог столећа.

       -До сада смо на овом локалитету откопали неколико металуршких просторија , а ја лично сматрам да таквих просторија треба да буде око двестотине. У тим просторијама топљена је руда гвожђа, бакра, а постоји велика вероватноћа да је ту топљено и злато. За сада није откривена ни једна стамбена просторија, али како радови одмичу ка периферији локалитета, треба их очекивати јер смо на прагу да откријемо и некрополу,  која би у многоме дала конкретне податке о људима који су ту живели и радили.  Иначе, архитектура је веома масивна и солидно зидана што указује на велики значај овог објекта. Када сви радови буду завршени видеће се тачно како је изгледала једна римска топионица. За сада сличних топионица нема у Европи, не бар овако урбанизованих и компактних, па је немогуће правити поређења, рекао нам је руководилац радова др Владимир Кондић

                                        Испитивања најсавременијим техничким методама 

     Захваљујући сарадњи са америчким стручњацима и коришћењу најмодернијих техничких средстава, по први пут ће један југословенски локалитет бити повргнут детаљним компјутерским и хемијским анализама. Остаци руде – згуре, ићи ће на анализу у Њу Кастл у Енлеској где ће бити извршена реконструкција целог процеса топљења , установљен капацитет топионице, квалитет руда и њихов састав.

     -Када буду сређени сви подаци бићемо у прилици да конкретно говоримо о римском рударству и металургији, о једном недовољно испитаном и обрађеном поглављу у југословенској археологији.

     Што се тиче сарадње са америчким партнерима, могу рећи да је она изврсна и трајаће још две године, а као резултат наших заједничких радова биће издата публикација о Краку Лу Јордану. Од општине Кучево имамо велику помоћ и подршку.  Решени су сви имовинско-правни односи па се с правом надамо да ће у наредним  годинама наша сарадња бити још чвршћа јер ће Кучеву остати један специфичан и изузетан споменик културе о коме ће се у догледно време говорити у много ширим размерама, истакао је др Владимир Кондић.

                                                                                                                                                   Зоран ПАВЛОВИЋ