2018-01-26T13:35:43+01:00 20. новембра, 2017. 10:40 |

ЛИЦЕ И НАЛИЧЈЕ СИРОМАШТВА

Нафија и њена деца

Бајрам Морина, председник Удружења „Друштво Ром Костолац“ ме чека крај „локомотиве“ по договору од пре неколико дана. Тачан је. Рукујемо се и показује ми да га пратим. Одредиште је костолачко насеље Канал. Код термоелектране право се наставља ка Старом Костолцу. Бајрам скреће лево, ја за њим. Затим са асфалта скреће деснo, паркира испред беле ограде велике нове куће. Из прве видим да је „гастарбајтерска“. Мало збуњена, питам јел’ ту идемо? Није ми јасно како ме није разумео…

Пројекат „СОЦИЈАЛНА МАРГИНА БРАНИЧЕВА“ суфинансира 

Разумели смо се, показује његов осмех пре него што је главом климнуо на леву страну сокака који можда име назив, а можда и нема. Сувишно је било да питам за адресу.

Прво што ми је пало на памет је богатство с једне, сиромаштво с друге стране. Десно ограда са таблом на којој пише да је објекат, тј. нова велелепна кућа под видео надзором, лево – Кустурица, шта да кажем, то је била прва асоцијација.

Чатрље наслоњене једна на другу. Уместо дворишта, узан пролаз делимично бетониран и влажан. Пун босоноге деце. Млада ситна женица са бебом у рукама поздравља Бајрама и захваљује му. Толико разумем мада не причају на српском. Рукује се самном и позива нас да уђемо унутра. У собу која нема врата, касније сам сазнала зашто, једва допире светло иако је дан. Нуди да седнемо, а онда тражи од деце да донесу столицу. Стиже једна бела баштенска пластична и одлучујемо да изађемо напоље, боље се види.

                                       ЈЕДНА СОБА, ЈЕДНА КУЋА

Једна кућа – соба у насељу Канал, Нафија, самохрана мајка и њено петоро деце, Васија, Марвин, Шаин, Мануел, Мануела. Нека уобичајена питања су овде сувишна, па и одговори. Зато их нема.

Нафија никад није ишла у школу. Рођена је у Костолцу и има 27 година, а њена деца 11, 8, 5, 3. Ту је и беба, најмлађа девојчица од шест месеци. Док разговарамо стално прелази из мајчиног у наручје најстарије сестре. Не плаче, не буни се, у међувремену сиса. Беба није гладна, а остали, питам?

-Свашта воле да једу, не бирају, каже Нафија. Највише слатко као сва деца.

Једини сигуран оброк за ову ромску породицу са Канала је онај из Народне кухиње Црвеног крста. Комшије понекад донесу хлеб, помажу, каже Нафија, када могу. Нема родитеље ни кога да причувају децу. То ради једанаестогодишња Васија која не похађа школу. Млађи брат, осмогодишњак иде у други разред. Нема књиге, свеске му је дала учитељица. У школи не добија ужину јер нема да плати. Добар је ђак, показује домаћи задатак који је написао на поду јер стола у кући нема. Састав и илустрација, цртеж куће са црвеним кровом. Марвин са мајком иде да скупља дрва изван насеља док млађе чува Васија. Од свих школских предмета као и већина деце његовог узраста воли физичко и највише да игра фудбал ту на „стадиону“. Када заврши школу, биће фудбалер. Петогодишњи Шаин је предшколац и прати помно сваку реч старијег брата. Најмлађи дечак босоног слатко грицка комад сувог хлеба насмејаних очију:

-Највише бих волела да мојој деци спремам ручак и да имам кухињу. Када добијем неку једнократну помоћ од оних што дају (од Центра за социјални рад)  ја им купим и да једу и да се обуку, да буду као њихови другари. Не могу да добијем социјалну помоћ, кажу ми да сам млада и радно способна. А где ћу ја са овом децом и са бебом, где да их оставим? Рекли ми да их дам у дом, како да их дам? Нисам ја луда жена да дам моју децу у дом, па да их не видим. Мали су, нису порасли, када порасту они ће мене да гледају. Слушају, добра су ми деца.

Нафија жели да јој деца заврше школу иако она није. После ће да се запосле и раде. Лепо ће да живе, каже.

Канцеларија за ромска питања

Да би Нафија или било које лице у стању социјалне потребе био корисник сталне социјалне помоћи, мора бар шест пута из Костолца да дође у Пожаревац. Тако је прва препрека новац за путне трошкове, а онда их чека и низ других, углавном административних, са којима тешко могу да се изборе, јер су махом неписмени и необавештени о својим правима и могућностима. Локална самоуправа – Градска општина Костолац у договору са Центром за социјални рад из Пожаревца отвара канцеларију у Костолцу управо због ових људи и то је прави одговор заједнице у којој живе. Такође, од 2014. године постоји и Канцеларија за ромска питања:

– Баш из тих разлога, каже председник ГО Костолац Иван Савић, 2014. године отворили смо Канцеларију за ромска питања која посредује између ромске националне мањине и локалне самоуправе. Координатор канцеларије за ромска питања је Бајрам Морина и он има овлашћења да представља локалну самоуправу пред свим институцијама које су надлежне за потребе ових грађана, од Центра за социјални рад, Црвеног крста до Дома здравља и школа.

Према званичним подацима Центра за социјални рад у Пожаревцу чак око 700 корисника је из Костолца и неки од њих добијају једнократне помоћи.

Народна кухиња Црвеног крста од 850 оброка које дневно спрема, највише дели на пунктовима у Костолцу и Старом Костолцу, где у насељу Колонија такође живе Роми. Највише деце – корисника Народне кухиње је из Костолца, јер је ту и највише многочланих породица.

 

                                                СТРУЈА И КУПАТИЛО

Кућа – соба за Нафију и њену децу нема врата. Ту почиње у ствари, ова прича. Врата су била, али су скинута и наслоњена на једну страну тек озидане мање просторије. Ставићемо их на купатило, каже ми Нафија.

Нафијина породица је једна од 15 у Костолцу за коју је по последњем од низа пројеката, „Друштво Ром“ обезбедило купатило. Оно је за сада само озидано и измалтерисано. Породица мора сама да изведе радове, а материјал обезбеђује Удружење „Ром“. Питам Бајрама како ће то Нафија да уради сама?

 -Има рођаке, одговара, али сада имају посла па не могу да стигну. Када заврше сезону доћи ће да излепе плочице и остало.

Нафија сада чека да њени рођаци заврше своје послове, па да дођу да излепе плочице и наместе опрему. Цев за воду је доведена до купатила. Нафијина кућа нема струју што је био услов да добије бојлер и купатило. Зато је прикључак за струју платио  и тако помогао, комшија преко пута – власник нове велике куће чија је цела породица у Шведској. Такође је поклонио и прозор и неке кухињске елементе који чекају да буду намонтирани када са купатилом стигне вода.

Окружена децом, и даље са бебом у наручју, Нафија нас испраћа и поново захваљује Бајраму. Пружам јој руку да се поздравимо и нешто мислим, не бих ни ја  децу у дом, таман да је палата.