Транзиција, прелазак из једног система у други, оставља своје жртве. Оне нису одмах и увек видљиве. Попут заразне болести је, инкубација траје довољно дуго да оно што вирус проузрокује није одмах препознатљиво и тешко је лечити. Жртве транзиције су свуда око нас, прво се боре трошећи залихе које имају, тражећи адекватан или било који посао да би га нашли, или се предали и помирили са немогућношћу да живе од сопственог рада. Таквих људи и породица има свуда по Србији, па ни Велико Градиште, општина са 27.000 становника није изузета из опште слике.
Неда Брајковић, директорка Центра за социјални рад Велико Градиште и Голубац сматра да и у ове две општине у Подунављу појачану потребу за социјалним давањима имају управо они који су у транзицији остали без посла:
-То су људи пред пензијом који су остали без посла, а не могу да нађу други. Спадају у теже запошљиву категорију и сами не могу да се начуде шта их је снашло и како су дошли у ту ситуацију. Млађи и здрави људи у Великом Градишту запошљавају се у туризму или пољопривреди. Послови попут сезонских или на надницу, могу да се нађу што им обезбеђује некакву зараду и новац за живот. Међутим, они старији и угроженог здравља, овде их је највише у сеоским старачким домаћинствима, зависе од помоћи родбине и заједнице.
Центар за социјални рад у Великом Градишту кроз сталну социјалну помоћ брине о 102 породице, а у Голупцу материјалну помоћ у овом виду прима 24 породице. Реч је углавном о старијим и људима који не могу да брину о себи. Од укупног броја породица које су на сталном социјалном давању око двадесетак је вишечланих, док су остале једночлане или двочлане.
незапослене мајке накнада 15 година
Голубац је једна од ретких општина у Србији која из буџета издваја средства за накнаду незапосленим мајкама које роде треће дете. Од 2016. године када је накнада почела да се исплаћује, ово право остварује 16 мајки. Оваква одлука је донета као стимулација у борби против негативног природног прираштаја, али је свакако и начин да заједница брине о породици и деци која немају довољно средстава за живот. Накнада од 25.000 динара се исплаћује месечно и од ње се издваја за пензионо осигурање. То омогућава да мајка након 15 година оствари право на пензију, што је такође вид друштвене бриге о породици.
ЧЕТРДЕСЕТ МИЛИОНА ЗА ПОМОЋ
Општина Велико Градиште је ове године за основна и проширена права која се финансирају из буџета издвојила 27, 4 милиона динара, док је Општина Голубац за исте намене буџетирала 11,7 милиона динара. Највећи део новца издвојен је за проширена права из социјалне заштите и за једнократне новчане помоћи:
–У обе локалне самоуправе виде социјалне потребе грађана, каже Неда Брајковић и додаје да се средства издвајају за решавање различитих проблема оних који живе у релативном сиромаштву. На овај начин обезбеђује се помоћ породицама чија су деца на школовању кроз уџбенике, превоз, ужине. На сличан начин обезбеђују се и лекови и друге здравствене услуге онима који нису у могућности да то сами ураде, прискаче се у помоћ и код тренутних ситуација када због елементарних или других непредвиђених ситуација људи буду у потреби за социјалним давањем.
У овим општинама не постоји народна кухиња нити је потреба за њом изражена у неком обиму који би захтевао њен рад:
-Свима којима је потребно обезбедити оброк као помоћ дају се ваучери за куповину хране у одређеном износу. На тај начин се плаћају и трошкови путовања до болница и здравствених центара. Корисници добију ваучер, а локална самоуправа плати рачун када стигне, објашњава директорка Центра за социјални рад општина Велико Градиште и Голубац.
Најтеже је старим људима са села који немају потомства или се потомство не брине о њима. Имају мале пољопривредне пензије или су без њих. Зато је пре неколико година организована „Помоћ у кући“. Почело је као пројекат, а сада ову врсту помоћи финансирају обе општине средствима из наменских трансфера. Пружалац услуга за обе општине је организација „Купе“ из Голупца изабрана као најповољнија по јавној набавци.
Геронто домаћице ангажоване за „Помоћ у кући“ имају 22 корисника у општини Велико Градиште и 38 у општини Голубац. У Голупцу је више старачких домаћинстава и оне стижу до забачених села где је помоћ потребна. Ангажоване су код сваког појединачног корисника 3 пута недељно по 2 сата. Њихова обавеза је регулисана општинским одлукама тако да им је посао јасно одређен али се и прилагођавају сваком кориснику понаособ – од набавке и припреме намирница, лекова, одвођења пацијента до лекара, ложења ватре.
Д. Деурић